Racionalno emotivno bihejvioralna terapija

 Irina Radanović

dipl.psiholog- psihoterapeut

Racionalno emotivno bihejvioralna terapija (REBT) spada u grupu kognitivno bihejvioralnih psihoterapija. Osnivač ovog terapijskog pravce je psiholog i psihoterapeut dr Albert Ellis.

Životni ciljevi i Racionalno emotivno bihejvioralna terapija

Ellis i REBT polaze od ideje da većina ljudi želi da bude srećna tj. teži tome da što zadovoljnije provede svoj život. Pod time se zapravo podrazumeva život u kome se osoba oseća zadovoljnom kada je sama sa sobom, tokom odnosa sa drugim ljudima, kada se bavi sticanjem znanja/ veština ili nekim poslom, kada se bavi zabavnim, rekreativnim aktivnostima i slično.

U skladu sa tim, iako deluje prirodno i očekivano da ljudi tokom života nastoje da realizuju svoje životne ciljeve, često se dešava da postupaju suprotno onom što bi ih dovelo do ostavarenja istih i tada govorimo o tzv. samoporažavajućim tendencijama koje se ispoljavaju na planu mišljenja, osećanja i ponašanja. S druge strane, ukoliko osobe postupaju na način koji je u skladu sa njihovim ciljevima, tj. koji dovodi do njihove realizacije, reč je o tzv. samopomažućim tendencijama koje se takođe ispoljavaju kroz mišljenje, osećanja i ponašanje.

Ellis upućuje na to da ljudi imaju biološku sklonost kako ka samopomažućem tako i prema samoosujećujućem postupanju. A uz pomoć psihoterapije moguće je jedno zameniti za drugo.

Racionalno emotivno bihejvioralna terapija

 ABC model

Osnovna postavka od koje se kreće u okviru REBT-a je da nisu događaji ti koji izazivaju naša osećanja, ponašanje i prateće fiziološke reakcije, već naše tumačenje tih događaja.

U tome se REBT oslanja na ideje koje su bile prisutne još u antičkoj Grčkoj, konkretno, Epiktetus je još pre 2000 godina istakao da ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi, već sopstvenim viđenjem stvari. Kada bismo grafički prikazali tu ideju, izgledalo bi ovako:

A → B→ C

A- aktivirajući događaj (povod u vidu misli, osećanja, ponašanja, događaja..).

B- sistem uverenja (značenje koje se pridaje aktivirajućem događaju).

C- konsekvence (posledice u vidu emocija, ponašanja i fizioloških reakcija).

Iracionalna i racionalna uverenja

Uverenja (sistem kognicija) koja bivaju podstaknuta određenim aktivirajućim događajem mogu biti iracionalna (IU) i racionalna (RU). Iracionalna uverenja su ona koja dovode do nezdravih emocija i disfunkcionalnog ponašanja, a samim tim su i osujećujuća u odnosu na životne ciljeve osobe. S druge strane, racionalna uverenja su pomažuća, odnosno posledice do kojih dovode su zdrave emocije i funkcionalno ponašanje, što je u skladu sa životnim ciljevima individue. Pročitajte više o zdravim i nezdravim emocijama

Suštinska razlika između iracionalnih i racionalnih uverenja je u tome što su IU nisu za osobu korisna, tj. štete joj, nisu u skladu sa realnošću i nisu logična. S druge strane, RU su korisna, u skladu sa realnošću i logikom.

Tokom psihoterapijskog procesa klijent uči da svoja iracionalna uverenja prepozna, osporava i menja ih za racionalna. Dakle, razvija i učvršćava sistem racionalnih uverenja koja su pomažuća kako bi živeo u skladu sa svojim vrednostima i realizovao ciljeve koji su mu važni.

Psihoterapijski proces

REBT je strukturirana, aktivna, direktivna i edukativna forma terapije.

Terapeut aktivno usmerava klijenta u terapijskom radu i podučava ga tome kako da sam sebi pomaže, kako bi i nakon završetka psihoterapijskog tretmana mogao da primenjuje naučeno.

Klijent se uči emocionalnoj odgovornosti, tj. uviđa i prihvata da je on taj od koga, u datim okolnostima, u datom trenutku, zavisi kako će se osećati i kako će postupati.

Ističe se da je on taj koji „sada i ovde“ može da napravi promenu kroz promenu načina razmišljanja.

Primena REBT

Racionalno emotivno bihejvioralna terapija se primenjuje u radu sa klijentima koji žele da razviju svoje potencijale i unaprede životno funkcionisanje (lični rast i razvoj),  koristi se za prevenciju psiholoških tegoba, a ujedno je i terapija izbora u lečenju mnogobrojnih psiholoških poremećaja (anksiozni poremećaji- napadi panike, generalizovana anksioznost, socijalna anksioznost, opsesivno kompulzivni poremećaj, fobije; depresivna stanja; seksualne disfunkcije; poremećaji ponašanja….).

U pripremi ovog teksta korišćeni su delovi sajta http://albertellis.org/

Ocenite članak
[Total: 15 Average: 4.7]