Disanje i napad panike

(Autorski tekst Irine Radanović, dipl.psiholog- psihoterapeuta)

Kada bi nas neko upitao koji je fiziološki proces ključan za održanje života, mnogima bi disanje bio jedan od prvih odgovora. Međutim, iako smo svesni da je disanje neophodno za opstanak, na njega većina ne obraća pažnju dok se ne nađe u situaciji da oseća da je na neki način ovaj proces ugrožen (pulmološke tegobe, napadi panike…). Sportisti, kao i oni koje se rekreativno bave fizičkom aktivnošću, su u većoj meri aktivno svesni značaja disanja jer su upoznati sa tim kako određene tehnike disanja doprinose njihovom boljem psihofizičkom stanju i zato ih primenjuju redovno. Kad je ostatak populacije u pitanju, kao što je pomenuto, disanje dolazi u fokus u trenucima kada se osećamo zdravstveno ugroženim. To je posebno izraženo u napadima panike, tokom kojih dolazi do narušavanja dinamike disanja u vidu hiperventilacije.

Šta je hiperventilacija?

Jedan od dominantnih i najučestalijih simptoma u napadu panike je takozvana hiperventilacija. U početnom stanju straha, koje i doprinosi razvoju napada panike, dolazi do narušavanja dinamike disanja. Osoba ima doživljaj da nema dovoljno vazduha, da ne unosi dovoljno kiseonika u telo i da će se stoga ugušiti. Iz tog razloga počinje sve brže i brže da diše što dovodi do preterane količine kiseonika (O2) u organizmu. Treba imati u vidu da je samom telu zarad efikasnog funkcionisanja neophodno da postoji adekvatan balans kiseonika i ugljen dioksioda (CO2). Kad udišemo, unosimo kiseonik, a kad izdišemo, izdišemo ugljen dioksid. Ravnoteža O2 i CO2 zavisi od toga koliko brzo i duboko udišemo i izdišemo.

napad panike

Kad smo fizički aktivni, disanje se ubrzava, unosimo više kiseonika u telo i izdišemo veću količinu ugljen dioksida. Kad se opuštamo, odmaramo, količina oba elementa se smanjuje.

Šta se događa tokom napada panike?

Prosečan broj udisaja u opuštenom stanju iznosi 10 – 14 što u napadu panike biva značajno ubrzano. Kao što je pomenuto, osoba usled straha da neće moći da unese dovoljno vazduha da bi preživela počinje sve ubrzanije da diše što dovodi do toga da se u telo unosi preterana količina kiseonika, a sa druge strane dolazi do smanjenja količine ugljen dioksida, što doprinosi tome da se pomenuti kiseonik ne može adekvatno iskoristiti. Posledice toga su osećanje malaksalosti, nesvestica, vrtoglavica, konfuznost, zamagljen vid, osećaj utrnulosti, golicanje i osećaj hladnoće u ektremitetima, napetost mišića i dr. Sve te telesne promene postaju novi povodi za intenziviranje straha i dalji razvoj napada panike.

Sve pomenuto nam jasno prikazuje koliko je proces disanja kada smo uznemireni važan i u kojoj meri hiperventilacija dodatno remeti funkcionisanje organizma i doprinosi razvoju i održanju napada panike.

Ono što je bitno upamiti je da hiperventilacija, iako se doživljava kao vrlo uznemirujuća i iscrpljujuća, nije životno ugrožavajuća. Međutim, u cilju efikasnog prevazilaženja tegoba u vidu napada panike potrebno je naučiti i tehnike koje bi predupredile ili zaustavile hiperventilaciju.

Tehnike za prevazilaženje hiperventilacije

Jednostavna, mada ne posebno elegantna, tehnika je upotreba papirne kese pri disanju. Scena često viđena u filmovima u kojima se prikazuje napad panike putnika u avionu. Dakle, osobi se daje papirna kesa u koju diše, što za cilj ima da se zaustavi preterano unošenje kiseonika u organizam i ujedno omogućava unošenje dodatne količine ugljen dioksida koja je potrebna za uspostavljanje izbalansiranog disanja.

napad panike

Naravno, ova tehnika, iako efikasna, nije posebno praktična i zato se preporučuje uvežbavanje stomačnog tj. abdominalnog disanja.

Ocenite članak
[Total: 11 Average: 4.4]