Kada je suprug nezaposlen

(Intervju koji je sa dr Tijanom Mirović vodila Jelena Milenković novinarka Blica)

1. Kako nezaposlenost supruga i njegovo odbijanje da u bilo čemu pomogne svojoj partnerki utiče na brak?

Istraživanja rađena u Americi pokazuju da je nezaposlenost jedan od bitnih faktora rizika za razvod braka, a da je rizik veći ukoliko je suprug taj koji je nezaposlen. Važno je ipak naglasiti da do ovakvog ishoda najčešće dolazi onda kada nezaposlenost pojača postojeće probleme i tenzije. Ukoliko je brak pre gubitka posla bio funkcionalan i stabilan, znatno su manje šanse da ga sama nezaposlenost ozbiljnije ugrozi.

nezaposleni suprug

2. Koliko takva situacija opterećuje ženu? Da li ona može da se izbori sa svim obavezama?

Ovakva situacija obično je stresna i opterećujuća i za partnera koji radi i za onoga koji nije zaposlen. Partner koji radi oseća pritisak jer je on taj koji mora da pokrije sve izdatke i zaradi za celu porodicu. Ukoliko je zaposleni partner žena, često se dešava da iako je ona ta koja radi, deca i kućni poslovi ostaju njena odgovornost. Ukoliko su u ovakvoj situaciji, žene se često žale da im dan izgleda tako što ustanu rano, spreme decu za školu, rade osam sati, odu u prodavnicu, donesu sve što treba, skuvaju ili postave ručak, srede sudove i kuću, pogledaju domaće zadatke spreme sve što treba za sutradan i onda odu na spavanje. One uspevaju sve da postignu, ali naravno da ih takav tempo opterećuje i da može dovesti do brojnih negativnih posledica kao što su: hroničan umor, pojačano nezadovoljstvo i bes na supruga zbog toga što ne pomaže, osećaj krivice zbog tog besa ili osećaja da joj briga o porodici teško pada, tuga zbog situacije u kojoj se našla i zbog nemanja vremena za sebe i tako dalje, i tako dalje. To bi bio teži scenario, lakše je ako postoji podela posla i ako nezaposleni suprug preuzme neki deo odgovornosti na sebe.

3. Koliko ta situacija može negativno da utiče i na pishičko stanje muškarca, da li nezaposlenost utiče i na bezvoljnost da pomogne u kućnim poslovima i sličnim obavezama?

Sve ovo, negativno se odražava i na muškarca. Pošto u većini kultura postoji očekivanje da će muškarac biti taj koji radi i izdržava porodicu, nezaposlenost se često doživljava kao lični neuspeh, pa nezaposleni muškarci neretko osećaju bes na sebe, stid i krivicu. Pored toga, često je i obezvređivanje sebe, kao i doživljaj bespomoćnosti i beznadežnosti. Sve to često prate usamljenost i nezadovoljstvo što su u kući, briga i anksiozost oko finansija i budućnosti, kao i depresivno raspoloženje i bes na okolnosti i svet u kome ne mogu da pronađu posao. Sve to može naravno uticati i na traženje posla, kao i na bezvoljnost da se pomaže u kućnim poslovim. Iako je dobro da se poslovi podele i da muškarac preuzme deo brige o deci i kući, za mnoge muškarce to je dodatni izvor stresa jer imaju osećaj da se time pretvaraju u domaćice i gube ulogu „muškarca u kući“.

4. Da li nekim muškarcima ta situacija može i da odgovara, u smislu rasterećenosti?

Ima muškaraca kojima odgovara ova situacija jer to znači da ne moraju ništa da rade i da imaju svo vreme ovoga sveta da se bave onim što njih zanima. Može im prijati i to što nemaju odgovornost. Mislim ipak, da je to znatno ređa situacije. Ponekad, deluje kao da nam nešto odgovara zato što imamo „masku“ kojom krijemo koliko nas to zapravo boli. Nekada se i zatrpavamo aktivnostima (npr. sedimo satima za kompjuterom) kako bi pobegli od negativnih misli i osećanja.

5. Kako da supruga uvede muža u svet nekih obaveza, pa bile one i kućni poslovi?

Često se dešava da se nezadovoljstvo iskazuje kritikovanjem ili „zvocanjem“. To retko dovede do rezultata, mnogo je bolje ako se partneri dogovore oko podele obaveza i napravi spisak stvari koje pratner treba da uradi. Ponekad jer potrebno razmišljati i o motivaciji, primetiti i pohvaliti napretke i sl.

6. Kako je najbolje da žena pomogne svom partneru, razumevanjem ili možda ultimatumom da mora da uradi nešto? Šta biste vi preporučili parovima?

Svakako je važno da postoji komunikacija i razumevanje kako se koji partner oseća. Ultimatum ima smisla samo ako smo sigurni da je u osnovi problem granica ili  pozicija tipa „što ja, kad možeš sve ti“. U drugim slučajevima, on bi mogao da predstavlja dodatno opterećenje i za partnere i za sam odnos.

Važno je da svaki partner kaže kako se oseća bez okrivljivanja i bez napadanja. Važno je i da pokuša da razume kako je to biti u koži onog drugog i šta je to što je problem njemu ili njoj. Koliko je važno da se priča o tome, toliko je važno i da nezaposlenost ne postane jedino o čemu se priča. Veoma je dobro ako partneri i porodica uspeju da održe navike, rituale, i sve drugo što je bilo dobro.

Pošto stres utiče i na telo, važno je da partneri brinu o sebi, da se viđaju sa prijateljima, odmaraju, vežbaju i razvijaju dodatne strategije nošenja sa stresom. Iako je to u ovim situacijama teško, veoma je važno negovati nadu i optimizam.

Nezaposlenost izaziva stres i krizu i kod pojedinaca i u porodičnom sistemu. Krize jest teške, ali su uvek i šansa da ojačemo i da napravimo korak dalje u razvoju. Partner, bračni i porodični život mogu biti izvor dodatne tenzije, ali i resurs koji daje snagu i podršku da se sa teškoćom izađe na kraj. Poenta je raditi na tome da kriza postane šansa, a brak izvor snage. Ukoliko se dešava suprotno, ukoliko su emocije intenzivne, a koniflikti destruktivni korisno je i dobro potražiti pomoć sa strane.

Ocenite članak
[Total: 8 Average: 3.1]