O novogodišnjim odlukama

(Tekst je napisala dr Tijana Mirović kao deo materijala za predavanje „Zašto novogodišnje odluke ne prežive godinu dana“ koje je održano 24. decembar 2014. godine u Kulturnom centru Lada)

Novogodišnje odluke  nastaju kada nezadovoljni pojedinim aspektima života odlučimo da to čime smo nezadovoljni promenimo u godini koja dolazi. To bi bilo njihovo „zvanično“ određenje. Ima ipak i jedna šala koja kaže da su novogodišnje odluke zapravo spisak stvari koje treba uraditi tokom januara. Narod lepo kaže: „u svakoj šali pola istine“, pa tako i u ovoj! Istraživanja kažu da najveći broj ljudi koji donese novogodišnje odluke i uđe u njihovu realizaciju izdrži do februara. Zašto se to dešava i da li je moguće učiniti da nas te odluke „drže“ i malo duže?

Novogodišnje odluke

Zašto ljudi uopšte donose novogodišnje odluke?

Na pitanje zašto to rade, ljudi koje donose novogodišnje najčešće odgovaraju sa „zato što sam nezadovoljan“; „zato što mi je više muka od tog problema /sebe“; „zato što me to što želim da promenin  puno košta (trpe finansije, zdravlje, odnosi…)“ i sl. Neki teoretičari bi rekli da je u ljudskoj prirodi da budu nezadovoljni i da će svako ko iole razmišlja o sebi ili svom životu naći nešto čime je  nazadovoljan. U skladu sa tim je i poznata izreka „Čudno je, koliko je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije koliko često nam baš to malo nedostaje”.

Čuveni ruski psiholog Abraham Maslov postavio je teoriju motivacije po kojoj je na vrhu hijararhije svih motiva, motiv samoaktualizacije koji podrazumeva da “Čovek mora biti ono što može biti” odnosno da ćemo svi mi težiti da se razvijamo, ostvarimo i postignemo ono što mislimo da je dobro, vredno i moguće. Tako, ako mislimo da možemo da budemo uspešniji, organizovaniji ili bogatiji…mi ćemo odlučiti i da poradimo na tome.

Neki autori ističu i značaj socijalnih faktora navodeći da nas okruženje i mediji bombarduju slikama i informacijama koje nas „podbadaju“ i podsećaju na to šta nam sve fali i “kakvi zapravo treba da budemo”.

Možemo dakle da zaključimo da nje neobično što ljudi žele da se menjaju, da reše probleme ili da rade na sopstvenom rastu i razvoju. Ostaje ipak pitanje, a zašto bi baš na tome da rade „od nove – sledeće godine“. Neko objašnjenje toga može biti da je za većinu ljudi logično da „početak počne od početka“. Malo ko će reći „od srede počinjem da učim“, obično čekamo da to bude ponedeljak, prvi u mesceu, početak godine i sl. To nam dođe prirodnije i kao da bar malo više budemo motivisani jer nam deluje
da je taj početak baš pravi momenat za naš novi početak.

 

Koliko ljudi donosi novogodišnje odluke? Na šta se te odluke odnose? Koliko traju?

Interesantno je da je običaj donošenja novogodišnjih odluka postojao još u Vavilonu. Tada je to bilo obećanje bogovima da ćemo obaveti neki konkretan posao i uraditi nešto što do sada nismo. Tokom vremena, novogodišnje odluke pretvorile su se u obećanje dato sebi i postale manje konkretne. Umesto da obećamo Bogu da ćemo pomoći komšiji da zaseje baštu, mi obećavamo sebi da ćemo živeti zdravije (ma šta to tačno značilo), a nekada čak i nešto toliko opšte da liči na ono „nova godina – novi ja“.

Istraživanje objavljeno 2014. godine u časopisu Journal of Clinical Psychology kaže da 62% Amerikanaca donosi novogodišnje odluke,  a da su 10 najčešćih novogodišnjih odluka sledeće:  1. Izgubiti kilograme; 2. Bolje se organizovati; 3. Trošiti manje, štedeti više; 4. Maksimalno uživati u životu; 5. Biti fit i zdrav (trening, zdrava ishrana…); 6. Naučiti nešto novo i uzbudljivo; 7. Ostaviti pušenje; 8. Pomoći drugima da ostvare svoj san 9. Zaljubiti se i 10. Provoditi više vremena sa porodicom.

Isto istraživanje kaže da na kraju, samo 8% ljudi uspe da ove odluke i sprovede u delo,  dok najveći broj ljudi odustane već početkom februara. Kada se približi naredna nova godina, većina ljudi shvati da je ili ostala na istom mestu gde je bila početkom godine ili da je bitno nazadovala. Imajući to u vidu, moglo bi se zaključiti da su novogodišnje odluke „puko zavaravanje“ i da ih stoge ne treba ni donositi. Ovo ipak, nije skroz tačno jer postoji i  podatak da ljudi koji eksplicitno donesu novogodišnje odluke imaju 10 puta veće šanse da ostvare svoje ciljeve od ljudi koji ove odluke ne donose.

Moguće je da mi donošenjem odluka pokazujemo da vidimo problem, da želimo da ga rešimo i da nas to što smo sebi ili drugima rekli da ćemo na tome raditi bar nekim malim delom više pokreće ili obavezuje.  Pitanje dakle nije da li treba donositi novogodišnje odluke, već kako ih održati odnosno kako se odupreti porivu da odustanemo. O ovoj temi čitajte u našem tekstu Rad na ostvarenju sopstvenih ciljeva; gde i zašto zapne?

Ocenite članak
[Total: 1 Average: 5]