Psihoterapija i kvalitet života

Irina Radanović, dipl.psiholog- psihoterapeut

Kada se analiziraju različite definicije psihoterapije može se primetiti da se u većini ističu tri osnovne stvari. Psihoterapija se definiše kao sistematičan i strukturiran proces koji podrazumeva različite pristupe, metode, tehnike, zatim se akcenat stavlja na to da je u pitanju zajednički rad tj. saradnja između klijenta i posebno obučenog stručnjaka- psihoterapeuta i navode se dominantni ciljevi psihoterapijskog tretmana.

U medicinskom kontekstu, kada se govori o ciljevima psihoterapije, akcenat je gotovo isključivo na lečenju problema mentalnog zdravlja. U osnovi tog pristupa je ideja da se individua obraća psihologu- psihoterapeutu onda kada ima određene psihološke probleme, tj. mentalne poremećaje i to najčešće po uputu psihijatra ili lekara druge specijalnosti (kardiologa, pulmologa, endokrinologa..).

Upravo zbog toga što je medicinski model i dalje jedan od dominantih u društvu, najveći procenat osoba još uvek misli da je psihoterapija zapravo jedino i namenjena onima koji se susreću sa psihičkim poremećajima različitog tipa. To je ujedno i osnov za predrasude koje neke osobe imaju prema obraćanju za pomoć psihologu- psihoterapeutu. Oni smatraju da kod psihoterapeuta dolaze oni koji su „slabi“, da onima koji su „jaki, stabilni“ psihoterapija ne treba, da oni sami znaju, jedino i najbolje, da reše svoje probleme, da im „tamo neko“ ne može pomoći, da kod psihologa idu oni koji su „poremećeni“, „ludi“… Na žalost, postojeće predrasude otežavaju da do adekvatne pomoći dođu oni kojima bi ona jako koristila.

Međutim, poslednjih godina se postepeno ideja o psihoterapiji sve više prihvata, sve je veći broj osoba koje razumeju šta je ono što psihoterapija nudi i koliko benefita od nje mogu imati. Stoga i određena stigma ne sprečava one koji su odgovorni prema sebi i sebi žele dobro da se obrate za pomoć.

psihoterapija

Sem pomenutog cilja, lečenja mentalnih poremećaja, sve je više klijenata zainteresovano za ostvarivanje drugih ciljeva kroz psihoterapiju; razlozi su mnogobrojni, očekivanja različita, a ciljevi raznoliki. Pomenućemo neke od njih.

Nije retkost da se psihički zdrava osoba nađe u situaciji koja u datom trenutku prevazilazi njene kapacitete da efikasno izađe na kraj sa postojećim okolnostima, pa stoga potraži pomoć psihoterapeuta. Efikasno rešavanje problema sa kojima se osoba susreće u svakodnevnom životu, tzv. problema življenja, je stoga jedan od važnih ciljeva terapijskog tretmana. Tokom psihoterapije individua zapravo prolazi kroz trening rešavanja problema, tj. uči i uvežbava efikasne modele/veštine rešavanja problema. Ujedno, ukoliko u procesu rešavanja problema do izražaja dođu određene emocionalne prepreke koje osobu onemogućavaju da efikasno reši problem, ona kroz psihoterapiju uči kako da reši svoje emocionalne probleme i nastavi sa daljim funkcionisanjem na višem nivou.

Takođe, tokom života su relativno česte situacije kada se osoba nadje u za nju novoj životnoj poziciji u kojoj doživi krizu, zastoj i u tim okolnostima psihoterapija može imati značajnu ulogu u prevazilaženju teškoća sa kojima se individua susrela, omogućavajući joj da, kroz stručnu podršku i pomoć, krizu iskoristi kao priliku za učenje i razvijanje novog, optimalnijeg oblika funkcionisanja.

Još jedan vrlo važan cilj, na koji se sve više stavlja akcenat prethodnih par godina, a koji je zapravo suštinski i krajnji cilj svakog psihoterapijskog procesa, jeste unapređenje kvaliteta života. Bilo da je startna pozicija klijenta koji dolazi na psihoterapiju tegoba u vidu psihičkog poremećaja, rešavanje problema u svakodnevici, životna kriza ili nešto drugo, ono što se postiže kroz psihoterapiju kao posledicu ima poboljšanje kvaliteta života.

Sve češće i klijenti koji aktuelno nemaju tegobe dolaze na psihoterapiju dominantno pokrenuti tom idejom, unapređenjem kvaliteta života, što podrazumeva rad na ličnom rastu i razvoju. Oni žele da se bave sobom, da otkriju, analiziraju i dalje razvijaju svoje potencijale, da dođu do novih uvida o sebi, drugima, životu, stalo im je do toga da sistematizuju i iskoriste svoja dotadašnja iskustva na način od kojeg će imati koristi u daljem funkcionisanju… Klijenti žele da razviju i učvrste svoje kapacitete za nošenje sa problemima življenja i da savladaju nove veštine koje će im omogućiti efikasnije prevazilaženje problema sa kojima se tokom svakodnevice susreću.

Stoga, treba imati u vidu da, kao što je važno voditi računa o svom fizičkom zdravlju, veoma je bitno brinuti i o svom mentalnom zdravlju. S jedne strane, očuvati ga, a sa druge unaprediti ga kroz lični rad. Na taj način se može postići jedan kvalitetniji vid funkcionisanja, koji podrazumeva život u kome se osoba oseća zadovoljnom kada je sama sa sobom, tokom odnosa sa drugim ljudima, kada se bavi sticanjem znanja/ veština ili nekim poslom, kada se bavi nekim zabavnim, rekreacionim aktivnostima i slično (Albert Ellis).

Ocenite članak
[Total: 8 Average: 4]