„Ima taj deo mene koji…“

Razumevanje naših promena i stanja iz ugla Shema terapije

(Autorski tekst dr Tijane Mirović objavljen u časopisu Pharmamedica)

Od klijenata često čujemo sledeće: „Ima taj deo mene koji me stalno gura u neku autodestrukciju..ne želim ja to i ne planiram ali se desi“…Ja sebe ne razumem, nekada sam otvorena i opuštena, nekada zatvorena, mračna, napeta“…“Ponekad mislim da sam luda jer kao da u meni ima pet osoba, a ne jedna..svaka od njih ima svoju priču i svoju politiku“…“.

Kada se desi nešto loše to nas, bar na kratko, „izbaci iz ravnoteže“ i navede da se ponašamo drugačije nego inače. Iako je ta promena ponekad intenzivna i zastrašujuća, ovo je zapravo normalna reakcija. Ideju da u svakome od nas postoje različita stanja i različiti delovi ličnost postavio je još Sigmund Frojd kreirajući koncepe Ida, Ega i Super ega. Tvorac Transakcione analize, Erik Bern ponudio je „ego stanja“ Roditelj, Odrasli i Dete, dok je Džefri Jang, tvorac Shema terapije ponudio koncept Shema modaliteta. Po Jangu, modalitet je trenutno stanje u kome se neka osoba nalazi. Modaliteti se prepoznaju po specifičnim emocijama, telesnim senzacijama, uverenjima i ponašanjima, a dele se na dečje (Vulnerabilno dete, Besno dete, Nedisciplinovano dete i Sretno odnosno spontano dete), roditeljske (Zahtevni -Kritikujući roditelj i Kažnjavajući roditelj), maladaptivne modalitete (Popustljivko, Nadkomepenzator i Distancirani zaštitnik) i zdrav modalitet (Zdravi odrasli).

Shema terapije

 Dečji modaliteti

Dečji modaliteti su urođeni i univerzalni što znači da ih svi imamo. Svi smo ponekad ranjivi (osećamo se usamljeno, uplašeno, tužno, neshvaćeno, manje vrednoi sl.) ili besni. Svi imamo momente kada smo impulsivni ili nedisciplinovani i kada dugoročne ciljeve odlažemo ili žrtvujemo zarad kratkoročnog zadovoljstva („nestrpljiv sam, mrzi me, dosadno mi je, teško mi je, pa ću da odložim ili da odustanem“). Srećom, postoje i trenutci kada smo u modalitetu sretnog i spontanog deteta i kada se osećamo srećno, voljeno, ispunjeno, prihvaćeno, optimistično i sl.

 Nezdravi roditeljski modaliteti

Roditelji moraju da postavljaju granice, da ukazuju na greške i da kažnjavaju kada je to neophodno. Na osnovu takvog njihovog ponašanja mi učimo da disciplinujemo sami sebe i da sami sebi postavljamo granice. Dakle, ta roditeljska ponašanja i komentari postaju naš reper i naš unutrašnji glas. Ukoliko su roditelji prezahtevni, često takvi postanemo i mi, ukoliko su umeli da prihvate i oproste greške mi naučimo da opraštamo sebi i da prihvatamo sebe i onda kada nismo baš najbolji. Kada smo u modalitetu Prezahtevni -kritikujući roditelj mi greške ne opraštamo ni sebi ni drugima, već postavljamo previsoke zahteve, grubo kritikujemo, namećemo osećaj krivice  i sl. Nekada se desi da nam ni to nije dovoljno pa moramo sebe i da kaznimo tako što se samo-povređujemo i u bukvalnom i u prenesenom smislu (sabotiramo sebe, uskraćujemo sebi nešto lepo „jer nismo zaslužili“ i sl.). Ovaj modalitet Jang naziva Kažnjavajući roditelj.

Pošto je i kritikovanje i kažnjavanje sebe bolno ono uvek pokreće modalitet Ranjeno dete, usled čega počinjemo da se osećamo tužno, poniženo, manje vredno i sl. Tu dolazimo do prelomne tačke i do pitanja kako ćemo da se branimo od tih emocija i od teških poruka koje nam unutrašnji roditelj šalje. Dobar način je da to uradimo aktiviranjem Zdravog odraslog. Lošiji i za nas nezdraviji način je da se branimo aktiviranjme nekih od nezdravih obrazaca ponašanja.

 Modalitet Zdravi odrasli

Modalitet Zdravog odraslog neutrališe i umanjuje maladaptivne roditeljske modalitete dok istovremeno neguje, umiruje i podržava modalitet ranjenog deteta. Umiruje ga na način, na koji bi zdrav roditelj tešio svoje dete – normalizuje teške emocije, objašnjava kako je do njih došlo, validira i sl. Zdravi deo ličnosti istovremeno postavlja granice modalitetima besno i impulsivno dete, a podržava modalitet srećnog i spontanog deteta. Kada smo u zdravom modalitetu, mi se osećamo dobro, kompetentno i spremno za akcije iz domena odraslih (roditeljstvo, rad, preuzimanje odgovornosti i sl.). Takođe, tada možemo na adekvatan način da brinemo o svojim potrebama i zadovoljstvu pa se upuštamo u aktivnosti kao što su seks, intelektualna, estetska i kulturna interesovanja, čuvanje zdravlja i sl.

Ukoliko Zdravi odrasli deo u nama nije dovoljno jak, najčešće koristimo neki od nezdravih stilova prevladavanja.

 Nezdravi obrasci ponašanja (stilovi prevladavanja)

Odavno je poznata teza da se u susretu sa opasnošću telo priprema za beg ili borbu ili se „zaledi“. Po analogiji sa tim Jang kaže da se mi u susretu sa stresorima i okidačima ponašamo uslužno – podređujuće, distancirano – izbegavajuće ili agresivno – nadkompenzujuće. U sva tri slučaja mi osećamo ranjivost, ali se od nje na drugačiji način branimo.

Kod popuštanja, mi radimo ono što se od nas očekuje, prihvatamo da smo krivi ili loši, ponašamo se na pasivan način i potiskujemo sopstvene potrebe kako bi izbegli ranjivost, bol, kritiku, odbacivanje i druge neprijatnosti.Kada nadkompenzujemo, mi se ponašamo kao da nismo ranjivi i slabi već upravo suprotno – kao da smo nadmoćni. To radimo kako bi i od sebe i od drugih prikrili neprijatne emocije, negativno viđenje sebe i ranjivost. Po principu „napad je najbolja odbrana“, umesto da se povlačimo mi napadamo ponašajući se agresivno, dominantno, nadmeno i arogantno, hvalisavo, manipulativno, kompetitivno, pasivno – agresivno, buntovno, kontrolišuće ili opsesivno.  Treća mogućnost je da se aktivira Isključeni -distancirani zaštitnik čija je uloga da skloni teške misli, potrebe i osećanja, kako ne bi osećali bol. Kada smo u ovom stanju mi se isključujemo, fizički ili psihički povlačimo i emocionalno distanciramo od ljudi. Nekada bol zatrpavamo drugim sadržajima tražeći uzbuđenje ili skrećući pažnju drugim sadržajima  (preterana i kompulzivna kupovina, seks, kockanje, rizična ponašanja, fizička aktivnost) ili kroz zavisnosti koje uključuju telo (alkohol, droge, prejedanje, preterano masturbiranje i sl.)

Opisali smo modalitete, ali se postavlja pitanje kako to izgleda u praksi, tj.kako dolazi do njihove smene i promene stanja u kojima se nalazimo.

 Kako dolazi do promene modaliteta – zašto dolazi do promene u nama?

Uzmimo na primer da nas je mrzelo (Nedisciplinovano dete) da proverimo izveštaj koji smo dobili i da smo prevideli grešku što je kreiralo probleme na poslu. Verovatno da bi to dovelo do aktiviranja nekih poruka iz roditeljskih modaliteta tipa „nisam smeo da pogrešim, kako sam mogao da budem toliko glup, ko zna šta će sada da me zadesi“ i sl. Ovaj vid razmišljanja, doveo bi do aktiviranja Ranjenog deteta odnosno do straha, osećanja manje vrednosti itd. Ovakve misli i osećanja preplavljuju i mi moramo nekako da se odbranimo. Ukoliko nemamo umirujući i samo-prihvatajući zdravi odrasli glas, mi možemo da se branimo tako što ćemo okrivitri druge („ne bih ja ni pogrešio da ne radim sa gomilom idiota“ – nadkompezujući stil), ili se isključiti i distancirati (stavim to pod tepih, mislim ili radim nešto drugo, pijem…), a možemo da reagujemo i tako što ćemo nastaviti da se predajemo tom osećanju da smo glupi, „posipati se pepelom“, moliti šefa i kolege da nam oproste i sl.

 Umesto zaključka

Iskustvo nam pokazuje da je veoma važno da naučimo da prepoznamo, razumemo i prihvatimo različite delove sebe. Svaki od tih delova ima svoju fukciju i svaki od njih ima i neku poruku za nas. Umesto da ih sklanjamo i ignorišemo, važno je da ih upoznamo i da naučimo šta i kako sa njima, odnosno šta da radimo kada „upadnemo“ u to i to stanje? Vaš Zdravi odrasli zna. Ako je dovoljno jak, on će vas provesti kroz teška stanja i pronaći će način da prebrodi krize i da uradi sve ono što je potrebno. Ako nije dovoljno jak, jačajte ga, ali  ne zaboravite da  negujete i jačate i ono spontano i srećno dete u sebi. Radeći zajedno, ta dva dela vodiće vas ka ciljevima i životu vrednom življenja.

Ocenite članak
[Total: 10 Average: 4.1]