27 јан Sezonske promene raspoloženja
Irina Radanović
Psihološkinja – REBT psihoterapeutkinja
Svako od nas u svom iskustvu ima doživljaj da određena godišnja doba donose i promene u raspoloženju. Ništa se konkretno nije promenilo u našoj svakodnevici, ali se mi osećamo drugačije. U tim situacijama sebe nazivamo metereopatama i tim promenama ne pridajemo veliki značaj.
Međutim, kod pojedinaca su te promene intenzivne, dugotrajnije i otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Za njih bismo potencijalno mogli reći da pate od sezonskog afektivnog poremećaja koji se definiše kao poremećaj raspoloženja pod uticajem promene godišnjih doba.
Najčešće se javlja tokom jeseni i zime, ali se može pojaviti i tokom proleća ili leta. Tokom jeseni i zime preovlađuje depresivno raspoloženje, osećanje beznadežnosti, gubitak energije, lošija koncentracija i memorija, prekomerno spavanje, promene u apetitu (povećana želja za slatkišima) i povećanje težine, smanjenje seksualnog interesovanja, osetljivost u socijalnim interakcijama i povlačenje iz socijalnih aktivnosti. S druge strane, tokom proleća i leta se mogu javiti euforičnost, anksioznost, povećana uznemirenost, nesanica, razdražljivost, gubitak apetita i težine, kao i povećanje seksualnog nagona. Moguće je da se depresivno raspoloženje pojavi i tokom proleća, ali takve promene su ređe.
Karakteristično je da se navedene tegobe javljaju obično u istom vremenskom periodu iz godine u godinu i da nisu direktno vezane za aktuelna dešavanja u životu osobe.
Zašto dolazi do sezonskih promena raspoloženja?
Uzroci ovakvih promena raspoloženja nisu definitivno utvrđeni, ali se smatra da najveći uticaj na njih ima promena cirkadijalnog (dnevnog) ritma individue i promene nivoa serotonina i melatonina u organizmu.
Tokom jeseni i zime dani bivaju sve kraći i sve mračniji što utiče i na sam bioritam osobe, dolazi do smanjenja nivoa serotonina i povećanja količine melatonina u telu. Serotonin je neurotransmiter koji nastaje specifičnim biohemijskim procesom unutar nervnih ćelija i uključen je u regulaciju raspoloženja, seksualne želje, apetita, sna, memorije, sposobnosti za učenje i nekih vidova socijalnog ponašanja. Bitan element za sintezu serotonina je vitamin D za koji je jako važna sunčeva svetlost koje tokom jeseni i zime biva sve manje. Melatonin je hormon koji prozvodi epifiza i koji učestvuje u regulaciji cirkadijalnih ritmova. Njegovo stvaranje biva stimulisano manjkom svetlosti.
Imajući sve navedeno u vidu, jasno je da su određene promene u psihološkom stanju prirodna posledica promena u funkcionisanju organizma svake osobe usled promene godišnjih doba, međutim ukoliko navedene promene traju duže, intenzivne su i remete svakodnevno funkcionisanje, onda je moguće govoriti o poremećaju i korisno bi bilo obratiti se stručnjaku za pomoć.
Kako možemo sebi da pomognemo?
Ukoliko primećujete kod sebe oscilacije u raspoloženju tokom sezonskih promena, potrebno je angažovati se u smeru što boljeg prilagođavanja datim okolnostima.
Na prvom mestu, uvek značajno, vodite računa o sebi i svojim životnim navikama, zdravlju, higijeni spavanja i ishrane. Poželjno je da imate urednu dinamiku spavanja, što znači da odlazite na spavanje i ustajete uvek u približno slično vreme. Redovno uzimajte svoje obroke i vodite računa o tome da uravnoteženo uzimate različite vrste namirnica koje se smatraju poželjnim u svakodnevnoj ishrani. Vežbajte, ukoliko možete izbegnite zatvorene fitnes centre (šetajte, trčite, vozite bicikl ili rolere…), ali ako to nije moguće budite svesni toga da je fizička aktivnost korisna za celokupno psihofizičko stanje, posebno tokom sezonskih promena o kojima govorimo, i zato je ne zanemarujte.
Imajući u vidu da je sunčeva svetlost važan faktor za sve pomenute prateće fiziološke promene, korisno bi bilo da što više vremena provodite u prirodi. Naravno, ritam života većini ne omogućava svakodnevne izlete, ali svako može sebi da obezbedi bar pola sata tokom dana boravka na otvorenom (npr. pri odlasku na posao izađite par stanica ranije iz autobusa, prošetajte…).
Takođe, pustite u stan ili u kancelariju što više dnevne svetlosti.
Planirajte i sprovodite dnevne aktivnosti u kojima inače uživate (….muzika, knjige, filmovi, meditacija, kuvanje, kupovina…). Možda tokom loših vremenskih uslova neke od njih neće biti moguće realizovati, ali onda unapred isplanirajte šta biste mogli da radite kada vam vreme ne ide na ruku.
Inicirajte i intenzivirajte socijalne kontakte. Druženje sa dragim ljudima je veoma efikasan način za podizanje raspoloženja.
I na kraju, još jednom da ponovimo, ukoliko vidite da vaše raspoloženje remeti svakodnevno funkcionisanje, obavezno potražite pomoć stručnjaka, psihologa ili psihijatra koji se bave savetovanjem i psihoterapijom.