Shema Terapija - Psihološko savetovalište „Mozaik“
37
page-template-default,page,page-id-37,page-child,parent-pageid-24,bridge-core-2.9.4,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-theme-ver-27.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode-wpml-enabled,wpb-js-composer js-comp-ver-6.7.0,vc_responsive
 

Shema Terapija

Shema terapija

(Jeffrey E. Young)

 

Shema terapija spada u Kognitivno-Bihejvioralne terapije, ali se od njih razlikuje po tome što:

  • stavlja veći akcenat na odnos klijenta i terapeuta
  • stavlja veći akcenat na emocionalna stanja i koristi tehnike usmerene na direktan rad sa emocijama
  • posvećuje više pažnje mehanizmima odbrane i mehanizmima prevladavanja teškoća
  • posvećuje više pažnje doživljajima iz detinjstva, bazičnim potrebama i razvojnim procesima.

 

Cilj ovog vida terapije je da pomogne klijentima da se:

  • oslobode ranih maladaptivnih shema i
  • da nauče da zadovolje svoje bazične potrebe na adaptivan način kroz usvajanje funkcionalnijih načina mišljenja, ponašanja i prevladavanja teškoća.

 

A šta su rane maladaptivne sheme i koliko su one štetne?

Rane maladaptivne sheme predstavljaju najdublji nivo mišljenja. One nisu jednostavna uverenja, već matrica sačinjena od sećanja, telesnih osećaja, emocija i misli u vezi sa doživljajem sebe i sopstvenog odnosa sa drugima.  Sheme nastaju tokom ranog razvoja, ali ostaju aktivne tokom celog života pokazujući visoku otpornost na promene.

 

Sheme aktiviraju relevantni događaji u spoljašnjoj sredini, pa se one uglavnom  prepoznaju po preteranom reagovanju u istom tipu situacija i doživljaju zaglavljenosti u istom tipu problema..

 

Može se reći da postoji paralela između onoga što je osoba osećala kao dete i onoga što doživljava (kao odrasli) svaki put kada se shema aktivira.

 

Istraživanja pokazuju da sheme direktno ili indirektno dovode do poremećaja ličnosti, psihosomatskih poremećaja, bolesti zavisnosti i depresivnih ili anksioznih poremećaja. One vode ka usamljenosti ili odnosima koje karakterišu konflikti, zavisnost i drugi emocionalni problemi.

 

Kako nastaju sheme?

Čini se da su rane maladaptivne sheme rezultat negativnih iskustava sa roditeljima, braćom i sestrama ili vršnjacima tokom prvih godina života (mada mogu da nastanu i kasnije). One uglavnom nisu rezultat izolovanih traumatskih događaja, već su posledice trajnijih loših iskustava koja kumulativno ojačavaju shemu. Ta loša iskustva ne moraju se ponavljati kasnije u životu, ali su dovoljno jaka da ostave traga na nivou sećanja, senzacija i telesnog pamćenja. Važno je ipak, napomenuti da nisu sve sheme bazirane na traumi iz detinjstva ili na zanemarivanju. Naprotiv, osoba može razviti shemu i usled prezaštićivanja od strane roditelja, a može je razviti i kroz druge nezdrave odnose i druga traumatična iskustva.

 

Najprostije rečeno, maladaptivne sheme nastaju onda kada nisu zadovoljene sledeće detetove bazične potrebe:

  • potreba za sigurnim i stabilnim (porodičnim) okruženjem
  • potreba za ljubavlju, saosećanjem, negom i pažnjom
  • potreba za prihvatanjem i pohvalom
  • potreba za vođstvom i zaštitom
  • potreba za nezavisnim delovanjem i slobodnim ispoljavanjem mišljenja i osećanja
  • potreba za spontanošću i igrom.

 

Kakve sve sheme postoje?

  • Emocionalna deprivacija – Uverenje da drugi nikada neće na adekvatan način ispuniti naše emocionalne potrebe za podrškom, negom, empatijom ili zaštitom. Ova shema je praćena osećanjem izolovanosti i usamljenosti.
  • Napuštanje / Nestabilnost – Uverenje da će nas značajne osobe napustiti. Uverenje da ne možemo da se oslonimo na druge, da drugi ne mogu da se povežu sa nama.  Kada se osećamo napušteno, tada se smenjuju osećanja anksioznosti, tuge i besa.
  • Nepoverenje / Zloupotreba – Naše uverenje da nas drugi namerno zlostavljaju, varaju ili nas ponižavaju. Stalno je prisutan osećaj da smo u opasnosti.
  • Socijalna izolacija / Otuđenost – Uverenje da smo izolovani od ostatka sveta, različiti od drugih ljudi; osećaj da nigde ne pripadamo.
  • Defektnost – Uverenje da nešto nije u redu sa nama i da postoji nešto loše u vezi sa nama. Ako osobe oko nas to shvate, napustiće nas i povući će se iz odnosa sa nama. Osećanje bezvrednosti često vodi snažnom osećanju stida.
  • Neuspeh / Nekompetentnost – Uverenje da smo nesposobni da uspešno obavljamo zadatke/poslove/aktivnosti kao drugi. Ovo uverenje je praćeno idejom da smo glupi i netalentovani.
  • Zavisnost – Uverenje da smo ekstremno bespomoćni i nesposobni da funkcionišemo nezavisno. Osećamo se nesposobno da donosimo svakodnevne odluke i često smo napeti i anksiozni.
  • Vulnerabilnost na povredu – Uverenje da će se desiti nešto katastrofalno nama ili nama bliskim ljudima, a mi to nećemo moći da sprečimo.
  • Umreženost / Simbioza – Preterana bliskost i emocionalna umešanost u naš život jedne ili više nama bliskih osoba (najčešće roditelja) koja dovodi do poteškoća da razvijemo nezavistan identitet.
  • Subjugacija / podređivanje – Predavanje kontrole drugim osobama kako bismo izbegli negativne posledice. Istovremeno, mi ignorišemo naše potrebe kako bismo izbegli konflikt i kaznu.
  • Samo-žrtvovanje – Fokusiranje na potrebe drugih koje smatramo slabijima od sebe. Kada usmerimo pažnju na sebe, osećamo krivicu pa tako dajemo prioritet potrebama drugih. Ovo ponašanje često rezultira iziritiranošću ljudima kojima poklanjamo našu preteranu pažnju.
  • Traženje potvrde i priznanja – Preteran fokus na dobijanje priznanja, potvrde, pažnje, a sve to po cenu zadovoljenja naših bazičnih potreba.
  • Emocionalna inhibiranost – Potiskivanje naših emocija i impulsa zbog uverenja da će bilo kakvo izražavanje istih dovesti do osramoćenja, osvete ili napuštanja. U slučaju ove sheme nedostaje spontanost u ponašanju i favorizuje se racionalnost.
  • Previsoki standardi / prekritičnost – Uverenje da nismo dovoljno dobri u onome što radimo i da moramo da se trudimo mnogo više. Veoma smo kritički nastrojeni prema sebi i drugima, imamo perfekcionističke standarde, rigidni smo i veoma efikasni. Cena koju plaćamo je manjak zadovoljstva, opuštanja i socijalnih kontakata.
  • Negativizam / Pesimizam – Fokusiranost na negativne aspekte života i ignorisanje ili umanjivanje pozitivnih. Ova shema je praćena čestim osećanjem depresivnosti.
  • Sklonost ka kažnjavanju – Uverenje da ljudi moraju biti strogo kažnjeni za njihove greške i neprihvatanje da postoje olakšavajuće okolnosti u kojima je greška nastala. Ova shema je praćena agresivnošću, netolerantnošću, nestrpljenjem i nepraštanjem.
  • Privilegovanost / grandioznost – Uverenje da smo superiorniji od drugih ljudi, da imamo posebna prava i privilegije i da za nas ne važi reciprocitet u međuljudskim odnosima, kao ni društvene norme ili pravila..
  • Nedovoljna samokontrola samokontrola i/ili samodisciplina – Slaba kontrola emocija i/ili nesposobnost da se toleriše frustracija na putu ka ostvarenju ličnih ciljeva.
Ocenite članak
[Total: 31 Average: 4.6]