Psihoterapija

Šta je psihoterapija? Ko su klijenti, a ko psihoterapeuti?

Psihoterapija je opšti termin pod kojim se podrazumeva proces unapređenja mentalnog zdravlja ili lečenja mentalnih i emocionalnih poremećaja putem razgovora sa za to obučenim licem – psihoterapeutom. Da bi neko bio psihoterapeut pored završenog fakulteta, on mora imati i završenu psihoterapijsku edukaciju, a često i specijalnu licencu koju dodeljuje strukovno udruženje (kod nas je to Savez Društava Psihoterapeuta Jugoslavije) ili neki državni organ.

Pošto značajan broj ljudi koji dolaze na terapiju nemaju psihijatrijsku bolest, oni se nazivaju klijentima (a ne pacijentima), dok se psihoterapijski susret najčešće naziva seansa. Seanse mogu biti usmerena na decu, adolescente ili odrasle i organizovane tako da podrazumevaju rad jedan na jedan, rad sa parovima, porodicama ili grupama ljudi koji dele slične probleme.

Kako izgleda psihoterapija?

Svaka psihoterapijska seansa je različita, zato što su i klijenti i njihovi problemi različiti. Ipak, u većini slučajeva psihoterapija podrazumeva redovne, nedeljne susrete u isto vreme (npr. svakog petka od pet) na istom mestu (u psihoterapeutovoj kancelariji). Seanse uglavnom traju od 45 do 60 minuta.

Kako izgleda prva seansa?

Tokom prve seanse psihoterapeut nastoji da što bolje upozna klijenta, okolnosti u kojima on živi, kao i njegove motive za dolazak na terapiju. Kako bi prikupili informacije neki terapeuti razgovaraju sa klijentom, dok neki pored razgovora traže i da klijent popuni unapred pripremljene formulare. Uobičajeno je i da terapeut kaže neke osnovne informacije o svojoj terapijskoj orijentaciji i načinu na koji radi, kako bi klijentu bilo jasno kako će seanse izgledati i šta je to što on može da očekuje od terapije. Ukoliko mu to ne bude jasno, klijent može i tada, a i tokom kasnijih seansi da postavi terapeutu pitanja o njegovom pristupu, ciljevima tretmana, dužini terapije, o načinu na koji ga može kontaktirati tokom nepredviđenih kriza, kao i o svim drugim važnim pitanjima u vezi sa terapijskim odnosom i procesom.

Koliko traje psihoterapija?

Broj mesečnih psihoterapijskih seansi i dužina celokupne terapije zavise od niza faktora kao što su na primer:

• Vrsta problema ili tip poremećaja
• Ozbiljnost situacije ili težina poremećaja
• Koliko je dugo ta situacija ili poremećaj trajao
• Brzine napredovanja klijenta
• Količine trenutnog stresa
• Podrške koju klijent ima u svojoj prodici i okolini
• Kvalitet odnosa između klijenta i terapeuta

Kakva je korist od psihoterapije? Koji su njeni efekti?

Tokom psihoterapije osoba uči i stiče uvide o sopstvenim stanjima i raspoloženjima, osećanjima, mislima i ponašanjima. Koristeći saznanja dobijena tokom psihoterapije, osoba usvaja zdrave veštine prevladavanja problema i upravljanja stresom. Psihoterapija dakle, može doprineti:

• Uspostavljanju nekih ranije postojećih (a sada narušenih) nivoa funkcionisanja
• Povećanju sopstvene moći i sposobnosti za promenu
• Eliminisanju simptoma i psihičke patnje
• Rasterećenju od nepodnošljive napetosti i unutrašnjeg pritiska
• Boljem razumevanju sopstvenog stanja i situacije u kojoj se nalazimo
• Prepoznavanju i menjanju ponašanja i misli koje negativno utiču na naš život
• Dubljem razumevanju sopstvenih odnosa i iskustava
• Smanjenju konflikata i poboljšanju odnosa sa drugim osobama
• Pronalaženju boljih načina za prevladavanje i rešavanje problema
• Povećanju samopoštovanja
• Postavljanju realističnijih ciljeva
• Razvoju osećaja kontrole
• Postizanju većeg zadovoljstva sopstvenim životom i sl.

Psihoterapija neće učiniti da neka neprijatna situacija nestane, ali će klijentu dati snagu da se na zdraviji način nosi sa njom i da oseća veće zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom. Treba ipak znati da terapija nije neki magični lek, već proces koji pomaže da pronađete kapacitet za poboljšanje unutar sebe samih.

Kako da izvučemo maksimum iz sopstvene terapije?

• Budite aktivni i shvatite terapiju kao saradnički odnos
  Terapija će dati rezultate samo ukoliko klijent i terapeut budu partneri koji aktivno i svako sa svoje strane, rade na ostvarivanju klijentovih terapijskih ciljeva. Terapeut jeste stručnjak za terapiju, ali je klijent stručnjak za sopstveni život. Zato i klijent i terapeut treba da učestvuju u postavljanju ciljeva, procesu donošenja odluka i odabiru najboljih načina za njihovo ostvarenje.
• Budite otvoreni i iskreni
  Psihoterapijski uspeh umnogome zavisi od klijentove spremnosti da sa terapeutom podeli svoje misli, sećanja i osećanja, kao i od klijentove otvorenosti za nove načine mišljenja i ponašanja. Ukoliko vam treba više vremena da razvijete poverenje u terapeuta i otvorite se ili ne želite uopšte da govorite o nekim stvarima, u redu je (pa i poželjno) da to kažete terapeutu. Ukoliko iz bilo kog razloga smatrate da ne možete da imate poverenja u svog terapeuta, onda je najbolje da potražite drugog. Kvalitetan i otvoren odnos sa terapeutom najčešće je ključni faktor uspešnosti psihoterapije.
• Držite se dogovorenog plana tretmana
  Ukoliko niste raspoloženi ili nemate motivacije, može se desiti da poželite da propustite zakazanu seansu. Bilo bi poželjno da to ipak ne činite, jer to može omesti terapijski proces. Trudite se da dolazite na sve zakazane seanse i otvoreno kažite šta je to o čemu želite da razgovarate. Ukoliko imate neke dileme ili sumnju u vezi sa terapijom ili terapeutom, razgovarajte otvoreno sa terapeutom o tome. Takvi razgovori mogu biti veoma važni za dalji psihoterapijski odnos i proces.
• Nemojte očekivati instant rezultate i da sve ide lepo i lako
  Menjanje ustaljenih načina mišljenja i ponašanja često zahteva naporan rad, pa se ponekad napredak vidi tek nakon nekoliko seansi. Otvaranje teških tema i emocija može biti bolno, pa se ponekad dešava da se osoba oseća gore tokom nekog (najčešće početnog) dela psihoterapijskog procesa. Ovo ne samo da je očekivano već je na neki način i poželjno, jer se često mora proći kroz takvo stanje da bi se došlo do rasterećenja i željenog mira.
• Ukoliko Vam ih psihoterapeut zada, radite „domaće zadatke“ između seansi
  Obavljanje „domaćih zadataka“ može biti naporno i dosadno. Ipak, oni se daju s razlogom i predstavljaju važan deo terapijskog procesa. Većina teškoća zahteva da se njima bavimo duže od sat vremena nedeljno. Pored toga, neophodno je da ono što dobijemo na terapiji primenimo u sopstvenom životu i situacijama koje se odigravaju van psihoterapeutove kancelarije.