U knjizi Kompleksni PTSP: od preživljavanja do zaceljivanja – Vodič i mapa za oporavak od traume iz detinjstva Pit Voker nudi dubok uvid u kompleksni posttraumatski stresni poremećaj (KPSD). Kao psihoterapeut koji je i sam iskusio KPTSP, Voker čitaoce vodi kroz specifične izazove s kojima se suočavaju oni koji su preživeli dugotrajnu i ponavljajuću emocionalnu traumu. Kao ključni simptom ovog poremećaja on itiče emocionalne flešbekove, iznenadni i momentalni povratak – ne u sliku, već u osećaj kakav je bio u trenutku odigravanja traume u prošlosti. Autor detaljno elaborira i kako četiri reakcije na traumu (borba, beg, zaleđenost i potčinjavanje) oblikuju ponašanje preživelih i utiču na njihove svakodnevne živote.
Voker nudi praktične alate za prepoznavanje i upravljanje ovim reakcijama, uz stil i poruke koje su prožete empatijom i razumevanjem što čitaocu koji je preživeo ovu traumu neretko daje toliko potreban osećaj da je viđen i da nije sam. Voker naglašava važnost samosaosećanja i unutrašnje snage, dok kroz koncept „samoroditeljstva“ pomaže čitaocima da preoblikuju Unutrašnjeg kritičara i razviju samoprihvatanje, drugim rečima zavole sebe takve kakvi jesu.
Posebno je osnažujuća i njegova jasna poruka da ljudi sa KPTSP-om ne samo da mogu preživeti, već mogu i procvetati, za njih postoji bolja budućnost. Osim što nudi terapeutske tehnike, knjiga pruža nadu i konkretne korake ka oporavku, a autorova lična priča dodaje dubinu i autentičnost njegovim savetima.
Knjiga je napisana na pristupačan način, tako da je podjednako razumljiva i korisna i osobama koje pate od KPTSP-a i profesionalcima koji im pružaju podršku na putu oporavka. Prosto rečeno, Vokerov rad nudi ključne smernice za svakoga ko traži izlaz iz začaranog kruga traume.
Ono što je možda najbitnije, knjiga je pisana i za one koji neće ili trenutno nisu u mogućnosti da dobiju ili prime stručnu pomoć, koji su toliko ranjeni da ne mogu da veruju drugom ljudskom biću. Svojim primerom pokazuje značaj biblioterapije i koliko knjige upravo mogu biti most u stvaranju poverenja u ljude i otkrivanju da ne mora svaka veza među ljudima biti ispunjena bolom. Uči nas da možemo naći podršku u sebi, ali i u drugima i da su putevi zaceljenja i cvetanja brojni, te da svako može i treba da nađe onaj koji je za njega najbolji. U tom smislu ovo štivo može biti ne samo poučno, već i lekovito, naročito za one koji se u tišini nose sa zaglušujućom bukom traume koju preživljavaju ili su preživeli.