Psihodijagnostika podrazumeva korišćenje dijagnostičkog intervjua i baterije psiholoških testova uz pomoć kojih se može utvrditi stepen intelektualne efikasnosti osobe, proceniti crte ličnosti i/ ili utvrditi postojanje određenih psiholoških tegoba.
Psihološko testiranje se može izvesti na inicijativu klijentovog psihoterapeuta ili ordinirajućeg psihijara. Psihoterapeut ili psihijatar klijente upućuje na testiranje radi diferencijalne dijagnostike, procene aktuelnog psihičkog funkcionisanja, zarad utvrđivanja podobnosti za psihoterapiju, preporuke odgovarajućeg psihoterapijskog modaliteta, indikacije za medikamentoznu terapiju, procenu efekata primenjene terapije i dr.
U poslednjih nekoliko godina sve je češća upotreba psiholoških testova i pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji.
Prilikom izbora srednje školi ili fakulteta adolescenti se često nalaze u nedoumici koji bi izbor za njih bio najadekvatniji. Ukoliko osoba želi da proceni šta je ono u čemu bi na osnovu svoje strukture ličnosti, sposobnosti, motivacije i vrednosnog sistema bila najefikasnija, preporučuje se psihološko testiranje, po mogućstvu specifični i napredniji način procene, a to je analiza individualnih potencijala.
Godinama unazad je psihološko testiranje postalo neizostavni deo pri svakom procesu zapošljavanja. Profesionalna selekcija podrazumeva korišćenje strukturisanog intervjua i psiholoških testova sa ciljem izbora kandidata koji bi se pokazao najefikasnijim na određenoj poziciji.
Dakle, psihološko testiranje ima vrlo široku primenu i korist od njega je višestruka.
Psihološke testove jedino, zakonski, etički i profesionalno, može da primenjuje i ispravno tumači diplomirani psiholog.