Kognitivno-bihejvioralna terapija

Šta je Kognitivno – Bihejvioralna terapija?

Kognitivno – Bihejvioralna Terapija (KBT) je vid psihoterapije koji naglašava uticaj mišljenja na to kako se osećamo i kako se ponašamo. Suština ovog vida terapije sadržana je u sledećim izrekama:

Postoji veliki broj pristupa u okviru KBT-a, a najpoznatiji od njih su Kognitivna terapija (KT) Arnolda T. Beka (Arnold T. Beck) i Racionalno-Emotivno – Bihejvioralna Terapija (REBT) Alberta Ellisa (Allbert Ellis).

Kako funkcioniše KBT?

Svi KBT pristupi su bazirani na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija koji podrazumeva da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnji događaji sami po sebi. To znači da je moguće osećati se i ponašati se bolje čak i kada se nezadovoljavajuća situacija nije promenila.

Kako? Tako što menjamo način na koji razmišljamo o toj situaciji.

Ova promena načina razmišljanja donosi:

• Realniju procenu neprijatnosti nekog događaja i mišljenje bazirano na činjenicama, a ne na pretpostavkama
• Veću toleranciju na privremeni neuspeh i neprijatnosti
• Prihvatanje sebe i drugih kao pogrešivih bića

i omogućava ostvarivanje, do sada teško ostvarivih ciljeva!

U odnosu na druge psihoterapijske pristupe KBT je:

• Kratkotrajnija– očekivani psihoterapijski rezultati postižu se nakon kraćeg broja seansi, što potvrđuje značajan broj istraživanja o efikasnosti ovog vida terapije.
• Direktivnija – terapeut je veoma aktivan, on sluša, podržava, postavlja pitanja, usmerava, podučava, daje smernice i zadatke. Terapeut ne govori klijentu šta bi on „trebalo“ da oseća ili čemu bi trebalo da teži, već mu pokazuje kako – kojim načinom razmišljanja ili ponašanja će najpre ostvariti svoje ciljeve.

Da li to znači da je klijent pasivan?

Nikako! Klijent postavlja ciljeve, aktivno radi na promeni svog načina mišljenja, isprobava nove oblike ponašanja i obavlja razne vidove praktičnih „domaćih zadataka“.

Domaćih zadataka? Pa da li je to stvarno neophodno?!

(Nažalost) DA! Sat vremena nedeljno provedenih na psihoterapiji, uglavnom nisu dovoljni da bi se ostvarili ciljevi i promenile misli kojih smo se (ma koliko one štetne bile) dugo vremena držali.

• Edukativnija jer uči klijenta konkretnim konceptima i tehnikama koje će mu omogućiti da trajno promeni svoj način reagovanja, i da sutra sam sebi pomogne da se oseća dobro. Učenjem kako sebi da pomogne, klijent uči i kako da bude sam sebi terapeut.
• Fokusiranija – KBT je usmerena na ostvarivanje klijentovih ciljeva „sada i ovde“, što znači da se bavi aktuelnim problemima i nalazi najbrže načine da se ti problemi reše.

Da li to znači da prošlost nije bitna?

NE! iskustva iz prošlosti veoma su važna, jer doprinose razvoju neadekvatnih načina mišljenja i ponašanja. Ipak, KBT smatra da je mnogo korisnije i važnije razumeti kako mi sada sebe uznemiravamo i blokiramo. KBT uči klijente da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i da procene da li su ta uverenja tačna, logična i korisna u sadašnjosti.

Postoji ipak, jedan vid KBT-a koji se još više bavi prošlim iskustvima … Taj pristup naziva se Shema terapija.

Gde se KBT primenjuje?

Istraživanja pokazuju da se KBT (dakle i REBT i KT) može uspešno primenjivati za pomaganje ljudima sa veoma različitim kliničkim i nekliničkim problemima kao što su:

• Depresija
• Generalizovana anksioznost
• Socijalna anksioznost
• Specifične fobije
• Hipohondrija
• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• Bes
• Poremećaji kontrole impulsa
• Ljubomora
• Prilagođavanje na hronične zdravstvene probleme
• Stres
• Poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata
• Problemi u partnerskim i porodičnim odnosima

Ovaj vid terapije može se koristiti i za podsticanje ličnog rasta i razvoja, kao i za ostvarivanje ličnih i profesionalnih ciljeva.