Porodična terapija - Psihološko savetovalište „Mozaik“
28
page-template-default,page,page-id-28,page-child,parent-pageid-24,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode-wpml-enabled,wpb-js-composer js-comp-ver-7.9,vc_responsive
 

Porodična terapija

O porodici…

„Porodica simbolizuje čovekove najdublje snove i strahove. To su snovi o ljubavi, intimnosti, stabilnosti, sigurnosti i zaštićenosti, ali i strahovi od napuštanja, gubitka, neuspeha.“ – Segal

Kao što je Segal rekao, porodica može biti najveći izvor podrške, utehe i ljubavi, ali i najveći izvor bola i tuge. Tako, porodica može istovremeno biti i deo problema i deo rešenja. Na temeljima ove spoznaje stvoren je specifičan vid psihoterapije – porodična terapija koja polazi od ideje da je uključivanje porodice u terapijski proces veoma dragoceno bez obzira na uzrok problema i bez obzira na to da li klijent opaža svoj tegobe kao „lični“ ili „porodični“ problem.

 

Šta je Porodična psihoterapija?

Porodična psihoterapija je psihoterapijski pristup usmeren na poboljšanje međusobnih odnosa bračnog para, uže ili proširene porodice. Ona sagledava pojedince i kao individue i kao delove porodičnog sistema na koji utiču i koji na njih utiče.

Ciljevi porodične psihoterapije su: obezbeđivanje psihološkog razvoja porodice i njenih članova, otklanjanje psiho-socijalnih problema koji ometaju funkcionisanje porodice i dovođenje porodice do nivoa funkcionisanja kojim će svi njeni članovi biti zadovoljni.

Da li je porodična terapija samo za porodice?

Porodičnu terapiju određuje specifično viđenje problema, a ne broj ljudi koji dolaze na tretman, tako da porodični terapeuti rade sa porodicama, ali i sa parovima, organizacijama, pa i pojedincima sa kojima se radi Individualna porodična terapija.

Individualna porodična terapija posebno se preporučuje kod:

  • Odraslih osoba koje dolaze sa željom da bolje razumeju kako je njihova porodična istorija povezana sa dešavanjima u njihovoj novoj porodici
  • Kod osoba koje žele da nauče da funkcionišu drugačije od poznatog porodičnog obrasca
  • Mladih osoba, kod kojih su razrešeni porodični konflikti, ali postoje dileme u pogledu sopstvenog identiteta i budućnosti
  • Osoba koje žele porodičnu terapiju, a čiji partner ili porodica ne žele da dođu na terapiju

Koji su efekti porodične terapije?

  • pomaže članovima porodice da izađu iz začaranog kruga i pronađu nove načine komunikacije i nove strategije za rešavanje problema
  • uči članove porodice novim veštinama prevladavanja stresa
  • razvija novi način sagledavanja individualnog funkcionisanja članova unutar porodice i van nje
  • pomaže članovima porodice da se adaptiraju na razvojne promene (odrastanje dece, odlazak dece iz kuće) i iznenadne krize
  • unapređuje saradnju i zajedničko funkcionisanje članova porodice
  • podučava članove porodice o tome kako da funkcionišu zajedno i odvojeno
  • pomaže porodici da prepozna sopstvene snage i resurse
  • pomaže članovima porodice da pronađu adekvatnu meru između bliskosti i odvojenosti
  • pomaže članovima porodice da obnove prekinute međusobne veze
  • pomaže članovima porodice da otvoreno ispolje svoje misli i osećanja
  • doprinosi boljoj organizaciji porodice
  • pomaže članovima porodice da odrede i održe adekvatne porodične uloge i pravila ponašanja
  • povećava razumevanje kako je porodična istorija povezana sa dešavanjima u porodici sada
  • pomaže da kuća postane dom, a da članovi porodice postanu izvor podrške i zadovoljstva.

Ko može imati koristi od porodične terapije?

U principu, svako ko želi da poboljša sopstveni život može imati koristi od porodične terapije, a istraživanja pokazuju da ona daje veoma dobre rezultate i u radu sa sledećim temama:

  • adaptacija na promene proistekle iz različitih faza životnog ciklusa porodice (te faze su: par bez dece, porodica sa sasvim malim detetom, porodica sa predškolskim detetom, porodica sa školskim detetom, porodica sa adolescentom, post-roditeljska porodica i ostarela porodica)
  • roditeljstvo
  • razdvajanje, medijacija i razvod
  • bračni i porodični konflikti (suočavanju sa konfliktom i njegovo rešavanje)
  • gubitak i tugovanje
  • socijalna adaptacija
  • anksiozna i depresivna stanja
  • posle-porođajne depresije
  • sterilitet
  • poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija)
  • alkoholizam i narkomanija
  • hronične bolesti poput astme i kancera
  • traumatska iskustva i nasilje
  • emocionalni problemi dece i adolescenata
  • poremećaji ponašanja
  • individualni i profesionalni stres

U pripremi ovog dela sajta korišćeni su delovi knjiga “Psihoterapija” urednika dr Lj.Erića i “Porodična terapija” autora dr. Marklena Milojković,dr. Jelena Srna i dr.Radmila Mićović 

Ocenite članak
[Total: 30 Average: 4]