13 јун Lečenje depresije
Ruku pod ruku sa depresijom
(lečenje depresije)
Tekst je napisala dr Milica Ristić, psihijatar i KBT/REBT psihoterapeut
Kakve su posledice ovakvog psihičkog stanja:
Depresija umanjuje radnu aktivost; onesposobljuje čoveka i na poslu i u porodici. Osoba daleko manje privređuje kada je depresivna, veliki su troškovi lečenja i bolovanja. Više od polovine ljudi koji jednom imaju depresivnu epizodu, imaće ih jos tokom života.
Prema broju godina koje osoba provede osujećena bolešću, depresija je među prvima na listi oboljenja.
Uz nelečenu depresiju idu i drugi veliki problemi: ljudi posežu za alkoholom ili narkoticima, pogrešno verujući da će ih oni izbaviti od patnje. Nelečena ili neprepoznata depresija može postati izvor besnih ispada i dovesti do nasilja u porodici i na poslu.
Ukoliko se ne leče, 15% obolelih će izvršiti samoubistvo.
Zajedno sa osobom koja tone u depresiju, tone i njegova/njena porodica. Odnosi i komunikacija se menjaju, problemi se ne rešavaju već se talože, počinju optužbe, prebacivanja, nerazumevanja, članovi porodice se sve više udaljavaju.
Ako se depresija ne leči, patnja se produbljuje, osoba postaje sve nefunkcionalnija. Ovakvo stanje može potrajati više od šest meseci, a nekada i godinama.
Zasto depresiju treba lečiti
Velika je patnja ljudi koji boluju od ove bolesti. Oni koji žive i rade sa osobom obolelom od depresije takođe pate. Zato je lečenjem treba smanjiti ili otkloniti.
Ukoliko se depresija prepozna u samom početku i započne pravi tretman tegobe počinju da slabe već nakon prvih mesec dana, a najčešće se potpuno povlače unutar tri do šest meseci. Tada su manji troškovi lečenja i odsustvo sa posla.
U periodima između depresivnih epizoda, ljudi mogu biti potpuno zdravi, radni, sposobni. U periodima depresivnih epizoda, uz adekvatan psihoterapijski i psihjatrijski tretman, mogu naučiti kako da rade i žive bez obzira na ovu bolest.
Zašto se ljudi ne javljaju na vreme da leče depresiju:
Svako vreme kada se ljudi jave na lečenje je PRAVO VREME! Nisu zakasnili, leka ima. Tegobe će biti ili otklonjenje ili će biti umanjene ako se primeni pravi psihoterapijski ili psihijatrijski tretman.
Dva su najčešcća razloga zašto ljudi teže prepoznaju da je depresija po sredi i zašto se kasnije javljaju na lečenje; to su sramota i sama depresija.
Sramotu i stid oseća i sama osoba i njena porodica. Brojne su strategije za borbu protiv stida. Za prvu pomoć valjalo bi imati na umu: ukoliko nas nije sramota što imamo grip, upalu grla, pluća, uha… što bi nas bilo sramota kada imamo upalu emocija – a, to depresija jeste!? Kada imamo upalu pluća, na primer, i tada smo: bez energije, teško se pokrećemo, patimo, muči nas nesanica, ne možemo da radimo, povlačimo se od ljudi. Isto je tako kada imamo depresiju!
Drugi razlog je priroda same bolesti. Neki ljudi, koji boluju od depresije, ne mogu da zatraže pomoć. Stoje nemo u toj rupi, gledaju bespomoćno. U ovakvim situacijama je veoma važno da osobe u okruženju nežno i podržavajuće zapaze promene i ohrabre osobu da potraži pomoć.
Lečenje depresije:
Tri su načina lečenja depresije:
1. samo psihoterapija
2. samo lekovi (antidepresivi, anksiolitici, hipnotici, stabilizatori, antipsihotici)
3. kombinacija psihoterapije i antidepresiva
Odluku o lečenju, nakon što više prikupljenih informacija, donosi sama osoba koja boluje. Veoma je važno da tretman bude prilagođen mogućnostima i realnim životnim okolnostima osobe koja je u depresiji.
Kognitivno bihejvioralna terapija, bihejvioralna aktivacija i interpersonalna terapija su psihoterapije prvog izbora u lečenju depresije, prema važećim smernicama. Njih mogu da sprovode samo oni terapeuti koji su završili valjane škole. Preporučuje se 12 do 20 jednočasovnih susreta u tretmanu ove bolesti. Kada ,,upadnemo u depresivnu rupu’’ psihoterapija nas uči kako da se krećemo u njoj, kako da delamo uprkos takvoj poziciji. Uči nas veštinama kako da iz nje izađemo svojim sopstvenim rukama, nogama, glavom, postupcima. Pored smirivanja ,,upaljenih emocija’’, psihoterapijsko lečenje obuhvata i korekciju neracionalnih misli i štetnog ponašanja. Veliki doprinost psihoterapije sastoji se i u tome što može da proredi depresivne epizode, smanji patnju i nefunkcionalnost kada se sledeći put jave. Psihoterapija nas uči kako da emotivno i ponašajno reagujemo manje burno na pojedine stresne životne situacije; kako da efikasnije rešavamo probleme; time jačamo naš emotivni imunitet i vremenom postajemo otporniji na depresiju.
Lekovi su kao pokretne stepenice koje nas polako podižu iz te crne dubine. Oni su neophodni da smanje i otklone štetnu emotivnu depresivnu upalu zbog koje celo telo pati. Preporuku za lekove kod nas može dati lekar psihijatar. Antidepresivi su uvek prvi izbor, a doza se prilagodjava osobi, uzrastu i težini tegoba. Prvi rezultati lekova su vidljivi nakon tri do četiri nedelje. Pored antidepresiva, moguće je povremeno koristiti i druge lekove, ako psihijatar predloži: za bolji san, za smanjenje napetosti, za bolju koncentraciju.
Kod početnih i blagih oblika depresije psihoterapija može biti jedini tretman. U slučaju umerenih i težih depresivnih epizoda neophodno je uzimati i lekove.
Udruženi lekovi i psihoterapija dovode do ozdravljenja kod najvećeg broja ljudi.
Individualna ili društvena odgovornost u lečenju depresije:
Bez obzira na sveprisutnu stigmu i sramotu kada je reč o psihičkim problemima, svako od nas može da da svoj lični doprinos. I to počev od ovog trenutka u porodicama i među prijateljima. Valjalo bi da vežbamo da, bez straha, bez srama i zadrške, ali i bez preterivanja i poruge naglas pričamo o psihičkim problemima. Da pokažemo više razumevanja i pružimo podršku ljudima u našem okruženju koji hrabro (pod)nose depresiju.