Alkoholizam kod mladih - Psihološko savetovalište „Mozaik“
677
post-template-default,single,single-post,postid-677,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode-wpml-enabled,wpb-js-composer js-comp-ver-7.9,vc_responsive
 

Alkoholizam kod mladih

Alkoholizam kod mladih

Alkoholizam kod mladih

(Autorski tekst Milorada Nedeljkovića objavljen u časopisu Pharmamedica)

U poslednjih nekoliko godina skoro da je postalo normalno da je svaki izlazak mladih, proslava rođendana ili položenog ispita propraćen velikim količinama alkohola. Trend konzumacije alkohola kod mladih stalno je u porastu, a na to ukazuju i mnogobrojna istraživanja kako u svetu tako i kod nas. Prema poslednjim istraživanjima Evropske komisije svaki peti stanovnik Evropske unije star između 15 i 24 godine redovno i prekomerno pije alkohol. U Srbiji, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja ,,Batut” oko 50 odsto mladih povremeno pije alkoholna pića, 20 odsto se povremeno opija, a njih sedam odsto redovno pije. Istraživanja Instituta  ,,Batut” pokazuju da se u proseku prvo pijanstvo u Srbiji doživljava sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini života. Znaci zavisnosti prosečno se javljaju oko 21,5 godina, dok na lečenje mladi dolaze između 25 i 27 godine. U Beogradu, od ukupnog broja lečenih alkoholičara, skoro polovinu čine mladi od 30 godina.

 

U našim krajevima prvi kontakt sa alkoholom dešava se još u ranoj mladosti. Nije retkost da roditelji deci od 7-8 godina ponude penu od piva, malo crnog vina radi ,,bolje krvne slike” ili ponude gutljaj-dva rakije ,,jer se valja” na slavama i rođendanima. Ne prihvati li dete konzumaciju ili izrazi negodovanje zbog neprijatnog mirisa, ukusa ili ako ne želi da pije, često mu se odrasli smeju, ili ga čak kritikuju. Nažalost, roditelji nisu svesni činjenice da se zavisnost od alkohola brže razvija ukoliko je do prvog kontakta sa alkoholom došlo ranije. Neretko se pijenje alkohola podržava i kasnije u tinejdžerkom dobu pa se često na prvo pijanstvo sina reaguje rečima ,,bravo, sine, sad  si postao čovek.”

Alkoholizam mladih ima određene specifičnosti u poređenju sa alkoholizmom odraslih. Kod velikog broja mladih gotovo svako pijenje je prekomerno, praćeno opijanjem i ekcesima u ponašanju. Često se zabave i izlasci organizuju isključivo zbog toga. Vikend opijanja, koja su postala pravilo, organizuju se često u parkovima, školskim dvorištima, parkiralištima trgovačkih centara i u blizini noćnih klubova. Opijanja počinju kasno uveče i traju cele noći. Pijenje mladih se najčešće odvija po takmičarskom tipu, što znači da se takmiče ko može više da izdrži da popije. U poslednje vreme sve je popularnije kombinovanje više vrsta alkoholnih pića ili kombinovanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Preterana i česta upotreba alkohola izaziva ozbiljne posledice na psihičko i fizičko zdravlje mladih. Mlada osoba koja ima problem sa alkoholom često može biti  razdražljiva, nervozna, sklona neobjašnjivim promenama raspoloženja, tuzi i bezvoljnosti. Prekomerno pijenje alkohola često je povezano sa agresivnim i nasilničkim ponašanjem, upuštanjem u rizične seksualne odnose kao i raznim kriminalnim radnjama (krađe, tuče, i sl.). Alkohol je takođe česti uzrok stradanja mladih u saobraćajnim nezgodama. Sa druge strane, višegodišnje prekomerno konzumiranje alkohola, može da stvori značajna oštećenja organizma. Najčešće se javljaju oštećenja jetre, želuca, pankreasa, srca i krvnih sudova kao i oštećenja nervnog sistema.

Različiti su uzroci koje mladi navode kao razlog pijenja, pa tako navode da ih alkohol opušta (,,lakše se zabavim, luđi sam”), da piju iz dosade (,,tako bezveze nemam razloga, pijem iz dosade”) ili zbog uverenja da svi piju (,,šta vam je pa svi u školi piju, pa ja bih bio nula da ne pijem”). Često kao razlog pijenja navode i da im alkohol pomaže da lakše sklapaju prijateljstva (,,ako ne popijem, ćutljiv sam u društvu, pogotovo ako je novo”) ili da bi lakše prišli suprotnom polu (,,dok ne popijem, ma nema šanse da priđem devojci”). Ponekad piju da bi ,,razbili” tremu ili da bi lakše podneli roditeljske kritike (,,kad popijem, ja ih i ne čujem, sve mi je smešno”).

Pijenje alkohola kod mladih ne mora uvek da  rezultira zavisnošću. Zavisnost dolazi najčešče tek posle desetak godina prekomernog i učestalog pijenja. Zbog toga je  važno da se na alkoholizam  kod mladih blagovremeno reaguje i pomoći im da reše svoje probleme. Mlade ljude treba ohrabrivati i podržavati da upražnjavaju aktivnosti u kojima će biti više atraktivnih i korisnih sadržaja koji će zadovoljiti njihovu znatiželju, interese i razvojne potrebe, omogućivši im tako da sami donose pravilne odluke i izbore.

Ocenite članak
[Total: 35 Average: 4.1]