22 мај Kako reći ne?
Kako reći ne?
(Autorski tekst Irine Radanović, dipl.psiholog- psihoterapeuta objavljen u časopisu Story)
Svako od nas se ponekad, neko češće, a neko ređe nađe u situaciji kada na molbu ili zahtev od strane partnera, prijatelja ili poslovnih saradnika odgovara potvrdno iako bi najradije tu molbu ili zahtev odbio. Situacije su različite… drugarica Vas pita da idete sa njom u kupovinu, a Vi ste se upravo vratili sa posla i najradije biste vreme proveli opuštajući se u svom stanu, međutim pristajete na višesatni obilazak tržnog centra…ili, koleginica Vas moli da umesto nje obavite zadatak koji Vam je, kao i njoj, dosadan i Vi ga radite umesto nje, iako biste tu aktivnost izbegli… Sestra Vas moli da pomognete njenom sinu oko zadatka iz engleskog, jer Vi „tako lepo vladate jezikom“, pa kako da odbijete da pomognete?! Ili, partner Vas poziva na još jedno vikend veče sa njegovim prijateljima, a Vi biste izašli sa svojim, međutim, odlučujete da mu izađete u susret i odustanete od svojih želja.
Zašto je to tako, zašto ne govorimo NE, onda kad to zapravo želimo?
Najčešći uzrok je taj što strepimo od reakcije druge osobe, plašimo se da će nam ta osoba zameriti, da će nam prebaciti, da će nas iskritikovati ili da će se naljutiti i prekinuti komunikaciju, a potencijalno i odnos sa nama. A s obzirom da ne želimo da drugi misle loše o nama, još manje da odustanu od odnosa koji imamo, činimo ono što nam ne odgovara, a sve u cilju da bismo zadovoljili druge osobe. Naravno, ponekad nije moguće izbeći takvo reagovanje, imamo legitimno pravo da odustanemo od svojih zamisli, želja, potreba ukoliko procenimo da je to za nas i odnos sa drugom osobom u datom trenutku ili na duže staze bolje. Međutim, ukoliko pasivan stav, povlačenje i odustajanje postane naš ustaljeni obrazac ponašanja, onda to svakako za nas nije dobro, jer biti u funkciji drugih osoba znači zanemariti sopstvene misli, očekivanja, potrebe, želje, odnosno zanemariti i odustati od sebe.
Osobe kojima je pasivan stil ponašanja uobičajen, koje zanemaruju svoje potrebe i želje, koje se povlače pred drugima i nisu spremne da se postave za sebe i kažu NE onda kada je to za njih dobro, najčešće imaju određen sistem uverenja koji je za njih poražavajući tj. dovodi do određenih emocionalnih problema koji ih onda ometaju u funckonisanju. Taj sistem uverenja uključuje ideje kao što su „Moji stavovi su nebitni, stavovi drugih su jedino važni… Moja osećanja nisu bitna, osećanja drugih su značajna.. Ja sam inferiorna osoba, drugi su superiorni… Ne smem da se suprostavim drugima, jer me mogu odbaciti, a katastrofa je ako budem odbačen/a… Ne mogu da podnesem da neko bude ljut na mene…Ne mogu da podnesem neprijatnu situaciju do koje bi došlo ako bi mi neko zamerio nešto…“. Dakle, čitava jedna mreža ideja stoji u osnovi emocionalnih problema koji predstavljaju prepreku osobi da se izbori za ono što želi i da kaže NE onda kada bi to želela.
Prevazilaženje emotivnih prepreka i razvijanje novih obrazaca ponašanja
Pitanje koje se postavlja je kako promeniti taj ukorenjeni obrazac ponašanja, kako naučiti da izrazite sopstvene potrebe, osećanja i stavove, kako reći NE onda kada to želite.
Prvi korak je osloboditi se emotivnih prepreka/problema koji se javljaju povodom moguće negativne reakcije druge osobe. Emotivne reakcije koje se mogu javiti pri pomisli da će drugi negativno da odreaguju na nas, odnosno na naše odbijanje jesu osećanje anksioznosti ili straha, osećanje stida ili krivice ili već neka druga neprijatna emocija. Koja god emotivna reakcija da je u pitanju, takvo emotivno reagovanje nas potom inhibira da uradimo ono što zapravo želimo, a to je da se borimo za sebe, za zadovoljenje sopstvenih želja i potreba i kažemo NE kada je to ono što smatramo dobrim za nas. Da bi se oslobodila emocionalnih problema i prevazišla emocionalne prepreke potrebno je da osoba poradi na pomenutim nezdravim emotivnim reakcijama (nazivamo ih nezdravim jer ometaju svakodnevno funkcionisanje osobe i narušavaju kvalitet njenog života), a to se postiže kroz psihoterapijski tretman.
Uz pomoć psihologa- psihoterapeuta nezdrave emocije se, kroz promenu sistema uverenja, menjaju za zdrave koje dalje omogućavaju individui da na adekvatan način prihvati potencijalnu negativnu reakciju druge osobe, što podrazumeva da nauči da toleriše nelagodnost koju sa sobom nosi upravo to negativno reagovanje druge osobe. Nakon toga, tj. nakon rešavanja tih emotivnih problema je potrebno poraditi na komunikacijiskim i socijalnim veštinama i za to je preporuka tzv. asertivni trening. Asertivni trening podrazumeva da osoba nauči i ovlada određenim veštinama koje će joj omogućiti da na otvoren i iskren način izražava svoje misli, potrebe, svoja osećanja i stavove uz istovremeno uvažavanje potreba druge strane u komunikaciji.
Dakle, preporuka je da se osobe koje imaju problema u komunikaciji, bilo na privatnom bilo na poslovnom planu, koje su stidljive ili socijalno anksiozne, obrate psihologu za pomoć. Uz adekvatan psihološki tretman i asertivni trening će uspeti da prevaziđu svoje emocionalne prepreke, razviju i usavrše svoje komunikacijske veštine i naravno, nauče da kažu NE.