22 мај Odlaganje – prokrastinacija
Prokrastinacija
(Autorski tekst Irine Radanović, dipl.psiholog- psihoterapeuta objavljen u časopisu Story)
Svakom od nas je tokom odrastanja više desetina puta savetovano „ono što možeš danas, ne ostavljaj za sutra“, međutim iako smo od ranog doba instruirani da odlaganje nije korisno, ono je čest oblik našeg ponašanja.
Izbegavamo i odlažemo različite situacije i aktivnosti koje procenjujemo kao nelagodne, dosadne, naporne.. sve one koje nam remete trenutno ili očekivano buduće uživanje. Često odlažemo svakodnevne obaveze, kućne poslove, učenje, polaganje ispita, završetak fakulteta, radne zadatke, potencijalno neprijatne razgovore sa partnerom ili prijateljima i dr. Činjenica je da bi većina odložila pranje prozora da bi iskoristila sunčan dan i provela vreme u prirodi, međutim takva vrsta odlaganja nije nešto što bismo nazvali problemom prokrastinacije. Povremeno odlaganje obaveza je nešto sasvim prirodno i očekivano, međutim kada odlaganje i izbegavanje postane ustaljeni obrazac ponašanja, kada osoba učestalo prokrastinira sopstvene obaveze i to značajno ometa njeno svakodnevno funkcionisanje i remeti ostvarivanje uspeha u oblastima koje su joj važne, govorimo o problemu prokrastinacije.
Šta je prokrastinacija i u kojim oblastima života se manifestuje?
Kada analiziramo poreklo reči prokrastinacija brzo nam postaje jasno i njeno značenje, prokrastinacija potiče od latinske reči „procrastinatio“, tačnije „pro“ i „crastinus“, što znači „za sutra“.
Dakle, prokrastinacija se definiše kao automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih aktivnosti za neki naredni trenutak, dan, nedelju… Najčešće osoba aktivnost koju odlaže menja drugom, manje značajnom, ali prijatnijom, npr. umesto pisanja seminarskog rada gleda seriju.
Osoba koja odlaže neugodnu ili dosadnu aktivnost u datom trenutku ne razmišlja o posledicama svog ponašanja što za rezultat ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i kvaliteta života. Izbegavanje svakodnevnih obaveza kao što su čišćenje kuće, peglanje, bacanje đubreta, plaćanje računa i sl., iako donosi trenutno olakšanje, za posledicu ima narušavanje udobnosti življenja, ali posledice mogu biti i ozbiljnije kao npr. isključivanje struje, telefona zbog neuvremenjenog plaćanja računa itd. Čest oblik prokrastinacije je i odlaganje učenja, „učiću sutra… počinjem da učim u ponedeljak…“ su samo neke od izjava kojima učenici i studenti sami sebe zavaravaju i kojima održavaju problem prokrastinacije. I uprkos tome što su posledice takvog ponašanja jasne, lošije postignuće u školi, nepolaganje ispita, obnavljanje godine, iako je osoba svesna da ni nekog prethodnog ponedeljka nije počela da uči i u iskustvu ima ponovljene neuspehe na ispitima, takvo ponašanje se održava. Slična situacija je česta i u poslovnom okruženju, odlaže se radni zadatak do poslednjeg trenutka, pisanje neprijatnog mejla, rad na ozbiljnom projektu, pravljenje prezentacije, zapravo izbegava se sve ono što zahteva dodatni napor i povod je za osećaj nelagodnosti, što naravno opet na duže staze ima niz negativnih posledica za osobu, počevši od toga da je kvalitet njenog rada lošiji do toga da može da izgubi i posao zbog svoje neeefikasnosti. Takođe, prokrastinacija može da ima negativan uticaj i na partnerske i prijateljske relacije, npr. ukoliko se dogovorimo sa prijateljicom da ćemo ići zajedno na letovanje, a potom se predomislimo i odlučimo da otputujemo sa novim dečkom, ali zbog nelagodnosti i straha od njene reakcije izbegavamo da joj to saopštimo do poslednjeg trenutka, verovatno je da će naše prijateljstvo biti značajno ugroženo kad joj u julu saopštimo da nećemo putovati zajedno. Prokrastinacija se može prepoznati i u odlaganju aktivnosti koje spadaju u oblast naše lične dobrobiti, kao što je započinjanje ili dovršavanje edukacije koja je značajna za naše profesionalno funkcionisanje, vođenje računa o zdravlju tj. izbegavanje redovnih odlazaka kod lekara ili zubara, započinjanje dijete koja je od značaja za naše zdravstveno stanje, odlaganje prestanka pušenja i drugo.
Dakle, različiti su aspekti života u kojima se prokrastinacija manifestuje, ali iako su aktivnosti koje se odlažu vrlo šarolike, jedno je zajedničko, a to je da je odlaganje tih aktivnosti za osobu, dugoročno posmatrajući, štetno.
Stoga se logično nameće pitanje šta je u osnovi prokrastinacije tj. zašto osobe prokrastiniraju kada to sa sobom nosi niz negativnih posledica.
Kratkoročni i dugoročni hedonizam
Najčešće je u osnovi prokrastinacije filozofija kratkoročnog hedonizma. Filozofija kratkoročnog hedonizma počiva na idejama osobe da sopstvene želje mora odmah da zadovolji i da osećanje neugodnosti mora što pre da otkloni ili izbegne. Dakle, osoba je orijentisana na ono što će joj doneti kratkoročno zadovoljstvo, pa čak i na uštrb dugoročnih ciljeva. Aktivnost koja je neugodna se odlaže ili izbegava i time osoba oseti trenutno olakšanje, tj. kratkoročno zadovoljstvo što se oslobodila neugodnosti koja joj se javila povodom pomenute aktivnosti, ali na duže staze to ponašanje joj šteti jer je ometa u ispunjavanju za nju važnih ciljeva. Alternativa bi bila filozofija dugoročnog hedonizma, što podrazumeva spremnost individue da odloži trenutno zadovoljstvo ili istoleriše kratkoročnu frustraciju zarad dugoročnog zadovoljstva.
S druge strane, sem filozofije kratkoročnog zadovoljstva i prateće niske tolerancije na frustraciju, jedan od razloga prokrastinacije je i nesigurnost oko sopstvene vrednosti koja se manifestuje kroz perfekcionizam, strah od neuspeha, strah od kritike i dr. To konkretno znači da osoba pokazuje tendenciju da izbegava određene aktivnosti jer smatra da bi bilo katastrofa da ih ne uradi savršeno i da bi neuspeh ili kritika od strane drugih značila da je manje vredna tj. bezvredna i stoga joj kao najprihvatljivija alternativa izgleda odustajanje od bilo kakve aktivnosti.
Prevazilaženje prokrastinacije
Ukoliko je prokrastinacija postala ustaljen obrazac ponašanja osobe koji očigledno remeti njeno funkcionisanje, umanjuje kvalitet života i sprečava ostvarivanje ciljeva koji su joj važni, potrebno je da se obrati za pomoć psihologu- psihoterapeutu. Uz pomoć psihoterapeuta bi najefikasnije mogla da prevaziđe emocionalne prepreke koje se nalaze u osnovi prokrastinacije i nauči da se na funkcionalniji način suočava sa aktivnostima koje su joj neugodne po bilo kom osnovu, a sve u cilju postizanja dugoročnog zadovoljstva.