Otkrivanje i ispoljavanje depresije

13 јун Otkrivanje i ispoljavanje depresije

Ruku pod ruku sa depresijom

(otkrivanje i ispoljavanje depresije)

 Tekst je napisala dr Milica Ristić, psihijatar i KBT/REBT psihoterapeut

Toliko je česta da je krajnje vreme da prestanemo da je se stidimo, plašimo, ignorišemo, pretvaramo se da je nešto drugo po sredi. Depresiju treba prepoznati, uhvatiti je pod ruku i koračati dalje kroz život, bez obzira na nju. Valjalo bi je normalizovati, ne pridavati joj katastrofalne posledice i ne davati joj moći da upravlja našim životima. Da bi u tome uspeli, hajde da je upoznamo.

 Šta znači reč depresija

Reč depresija se često, u svakodnevom govoru, upotrebljava ili u preteranom značenju, ili u pogrdnom, ili se potcenjuje. Na primer, mladiću koji tuguje što ga je devojka ostavila, njegovo društvo će prilepiti etiketu, ,,daj, što si depresivan!’’ S druge strane, čoveku, koji u svojim četrdesetim posustaje, tone u bezvolju, povlači se, ne raduje se, gubi interesovanja, gubi koncentraciju na poslu, manje postiže, nervozno se breca na ukućane – okruženje će olako presuditi: ,,vidi ga kako se olenjio!’’

Najpoznatije, svakodnevno, značenje reči se odnosi na tugu i neraspoloženje.

Da li je depresija isto što i tuga

Nije tuga isto što i depresija. Tuga je zdrava emocija koju osećamo kada izgubimo nekoga ili nešto veoma dragoceno. U tim situacijama žalimo, tugujemo i učimo vredne lekcije u životu. Donosimo adekvatne odluke i delamo.

Depresija je štetna emocija, štetno stanje uma i tela. Neracionalno mislimo, ne sagledavamo okolnosti na adekvatan način, propuštamo gomilu šansi, ne delamo, povlačimo se, patimo – tonemo na svim poljima.

Depresija je naša svakodnevica, nije izuzetak

Od nas četvoro, jedno će u toku života iskusiti depresiju ili anksioznost ili oboje. Najčešće se javlja kod osoba između dvadeset pete i četrdeset pete godine, ali mogu oboleti i tinejdžeri, i ljudi preko četrdeset pete. Pojedine profesije su sklonije depresiji od drugih: negovateljice u domovima za bolesnu decu i za stare, kuvari, konobari, zdravstveni radnici.

Rupa u zemlji

Kada smo ,,u depresiji’’ to  je kao da smo upali u nekakvu duboku rupu u zemlji. Gledamo uvis, prema onom dalekom krugu svetlosti, a oko nas je sve mračno, skučeno, ne možemo da se pomerimo. Iznad i oko nas vrvi život, sve je u pokretu, čuju se razni zvuci,.a mi paralisani, nemoćni, gledamo u vis žaleći što se ne možemo priključiti. Ne vidimo izlaz. I ništa ne radimo. Čak, ni ne zovemo u pomoć! Paradoksalno, sramota nas je što smo u rupi!

Depresija – sramota ili prirodni proces

NIje sramota imati depresiju, isto kao što nije sramota imati neku upalu u telu. Kada virus ili bakterija napadnu naš organizam, on se brani zapaljenjem. Kada ,,agresivna’’ životna situacija ,,napadne’’ naše emocije i one se brane zapaljenjem. Depresiju možemo posmatrati i kao ,,upalu emocija’’.

Lenjost ili depresija

Depresivne osobe nisu lenje – depresivne su! Pravom terapijom depresija se otklanja ili ublaži, a osobe se vraćaju sebi, svojim poslovima, svojoj porodici.

Uzroci i okidači depresije

Brojne su životne situacije nakon kojih osoba može da ,,upadne“ u depresiju:

1. gubitak nekoga (smrt, razvod, razlaz) ili nečega vrednog (posao, položaj, imetak);
2. nerešavanje i nagomilavanje realnog životnog problema;
3. niz izazovnih životnih situacija povodom kojih trošimo puno energije, sagorimo do depresije;
4. trudnoća, porođaj, dojenje;
5. menopauza (i kod muškaraca i kod žena);
6. nove životne uloge u kojima se ne snalazimo najbolje;
7. neuspesi;
8. bolesti;
9. nekada može nastati iz ,,čistog mira“.

Kako prepoznati depresiju (šta se dešava sa našim emocijama, mislima, delima i telom):

Za početak, veoma je važno da budemo svesni šta se dešava, da joj damo ime – depresija. Da prepoznamo simtome i znake. Bilo da smo mi u pitanju, bilo da je u pitanju neko naš.

Evo nekoliko opisa koji bi mogli biti od pomoći za pravilno prepoznavanje ove boljke:

1. preterano tugovanje, gotovo svakodnevno, najveći deo vremena;
2. stanje bez energije, lako zamaranje, teško se pokrećemo;
3. gubitak interesovanja (za stvari i okolnosti koje su ranije budile našu pažnju i u kojima smo učestvovali više ne pokazujemo ni najmanje interesovanja); ne uživamo više u radnjama koje su nam ranije donosile užitak;
4. u nama je bura emocija među kojima su anksioznost, bes, stid, krivica;
5. ne možemo ni da se radujemo, niti da tugujemo u situacijama u kojima smo to ranije činili, zaravnjeni smo, kao da smo bez emocija;
6. muče nas misli da smo manje vredni, da smo nesposobni, da smo krivi;
7. da smo bespomoćni da menjamo stvari, da je situacija beznadežna,  strašna, da je osuđena na propast;
8. da život nema smisla, da bi bilo bolje da nas nema;
9. prisutna je nesanica, ili, pak, spavamo previše – ,,vuče’’ nas krevet;
10. oslabljen apetit, gubitak kilaže; ili povišen apetit, naročito nam ,,se traže’’ slatkiši i testo, gojimo se;
11. nema želje ni potrebe za seksom; muškarci imaju poteškoća da postignu i održe erekciju, ejakulacija može biti preuranjena ili odložena; žene imaju problem da ovlaže, ne postižu ili teže postižu orgazam;
12. gubitak koncentraciju, zaboravljanje;
13. povlačimo se od ljudi, izbegavamo društvo, ukućane; najradije bi se prekrili preko glave i ćutali, ,,samo da nas svi ostave na miru!’’;
14. otežano obavljamo svakodnevne poslove koje smo ranije bez problema radili, teško se nateramo na bilo šta, na poslu otežano radimo, kasnimo sa obavezama;
15. tegobe kod nekih mogu biti teže u jutarnjim satima, a kako dan odmiče sve je lakše;
16. preterano pasivni; ili preterano aktivni ,,ne drži nas mesto’’, ,,hvata nas nemir’’;
17. nervoza, razdražljivost, epizode besa koje nikada ranije nismo ispoljavali;
18. telesni problemi: glavobolje, bolovi u mišićima, grčevi i neprijatost u stomaku, nervoza u želudcu…

Ne moraju svi znaci biti prisutni. Različiti ljudi su različito depresivni. Ono što je svima zajedničko je da emotivno pate, da imaju nerealistična, preterana, pogrešna zaključivanja, da se ponašaju štetno, nefunkcionalno u porodičnom okruženju, na poslu i u društvu.

Neki ljudi svoju depresiju prikrivaju od drugih, zatrpavaju je šalama, zasmejavanjem, preteranom aktivnošću; a kada ostanu sami, kada ih niko ne vidi, potpuno su bez energije, očajavaju.

Kod omladine depresija može biti maskirana sledećim: buntovničko ponašanje, prkos, slabljenje uspeha u školi, povlačenje i izbegavanje komunikacije sa ukućanima, uzimanje alkohola i narkotika.

Ukoliko pobrojane i opisane tegobe traju dve ili više nedelja, gotovu su svakodnevne i prisutne najveći deo vremena, velika je verovatnoća da je po sredi depresija.