14 јул Psihološki aspekti erektilne disfunkcije
Psihološki aspekti erektilne disfunkcije
Irina Radanović, dipl. psiholog- psihoterapeut
Erektilna disfunkcija (ED) spada u poremećaje seksualnog funkcionisanja. Pod tim terminom se podrazumeva nemogućnost muškarca da postigne ili održi zadovoljavajuću erekciju. Kada se muškarac suoči sa ovom tegobom najčešće se za pomoć obraća doktoru- specijalisti urologu, što je zapravo i adekvatan prvi korak. Neophodno je otkloniti sumnju na fizičke faktore koji mogu biti doprineti ovom problemu i zato je važno da osoba konsultuje lekara. Najčešći organski uzroci erektilne disfunkcije su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, prekomerna kilaža, metabolički poremećaji… Ukoliko se ustanovi da organski faktori erektilne disfunkcije nisu prisutni, preporučuje se da se osoba obrati psihologu- psihoterapeutu za pomoć.
Koji psihološki faktori najčešće stoji u osnovi erektilne disfunkcije?
Kada govorimo o psihološkim aspektima ovih tegoba, za erektilnu disfunkciju vezujemo najčešće anksioznost i depresivno raspoloženje. Takođe, stres, problemi u partnerskom odnosu značajno doprinose javljanju ovom, a i drugim oblicima seksualnih poremećaja (nedostatak seksualne želje, nemogućnost doživljavanja orgazma i drugim).
Anksioznost i erektilna disfunkcija
Govoreći o anksioznosti, treba imati u vidu da ona zapravo predstavlja stanje povišene uznemirenosti, strepnje, tzv. strašljivog iščekivanja. Najčešće se anksioznost povodom gubitka erekcije, odnosno povodom čitavog seksualnog performansa, javlja kod muškaraca koji nemaju dovoljno seksualnog iskustva ili koji su prethodno imali neka negativna iskustva. Ponekad je dovoljan i jednan neprijatan doživljaj za razvijanje anksioznosti koja do izražaja dolazi u svakom narednom seksualnom odnosu, tj. pokušaju istog. S druge strane, ovaj problem se može javiti i kod muškaraca koji imaju dovoljno seksualnog iskustva i koji u svom iskustvu nisu imali problema sa erekcijom. Anksioznosti koja dovodi do problema u seksualnom funkcionisanju se u tom kontekstu najčešće javlja onda kada partner ima potrebu da fascinira svoju partnerku, kada je doživljava superiornom, kada sebe procenjuje kao podređenog i tome slično… Takođe, do ED može doći i kod muškaraca koji nisu navikli da koriste prezervativ, a njihova nova partnerka to očekuje. Tada muškarac, startno definišući upotrebu prezervativa kao neprijatnost zbog koje neće moći da ostvari zadovoljavajuću erekciju, postaje anksiozan oko toga da li će moći da realizuje adekvatan seksualni odnos.
Koji god povod za anskioznost bio u pitanju, suština je slična, muškarac razmišlja o tome da li će ostvariti zadovoljavajuću erekciju i na taj način postaje anksiozan povodom toga i samim tim, kako uznemirenost raste, dolazi do određenih fizioloških promena u organizmu zbog kojih dolazi do remećenja erekcije.
Ideje koje stoje u osnovi anksioznosti koja je vezana za ED su uverenja „moram da održim erekciju“, „ukoliko ne uspem to će značiti da nisam dovoljno dobar muškarac“, „ako se ponovi, to je katastrofa“, „ostaviće me i nikad neću naći devojku sa kojom ću imati normalan odnos“… Dakle, sadržaj misli je fokusiran na katastrofiziranje oko potencijalnog negativnog ishoda tj. gubitka erekcije i u vezi sa tim samoobezvređivanje.
Depresija i erektilna disfunkcija
Depresivna stanja vrlo često bivaju praćena seksualnim poremećajima. S obzirom da se depresivna osoba oseća umorno, neraspoloženo, bezvoljno, da joj je značajno smanjeno interesovanje za svakodnevne aktivnosti, kao i sposobnost uživanja i doživljaja radosti, prirodno je da takvo psihičko stanje utiče i na seksualno funkcionisanje. Kod depresije je, usled disbalansa moždanih hemikalija, seksualna želja osobe umanjena ili je čak nema, seks prestaje da se doživljava kao privlačna i poželjna aktivnost, što naravno utiče i na samu erekciju, dovodi do njenog neuspostavljanje ili gubitka.
Takođe, važno je imati u vidu da se depresivno raspoloženje može javiti i sekundarno, tj. muškarac prvobitno može imati problem sa ED povodom kojeg potom postaje depresivan.
Disfunkcionalnost u partnerskom odnosu i erektilna disfunkcija
Nezadovoljavajući partnerski odnosi mogu imati značajan uticaj na seksualno funkcionisanje. Ukoliko je partnerska dinamika poremećena, ako se partneri ne osećaju zadovoljno, prihvaćeno, ako odnosu nedostaje razmena i bliskost, seksualna disfunkcija će se verovatno javiti. Na prvom mestu, kad je odnos nezadovoljavajući, partneri gube želju jedan za drugim, seksualna želja se umanjuje, nestaje, a samim tim i sposobnost osobe da se uzbudi (bilo muškarca ili žene) i u slučaju muškaraca ostvari i održi erekciju.
Stres i erektilna disfunkcija
Vrlo važan faktor koji može dovesti do ED je stres. Svakodnevica je poslednjih godina ispunjena stresovima, većini je postalo prirodno ili bar očekivano da na dnevnom nivou budu izloženi stresu, pa mnogi izveštaju da su se na takvo funkcionisanje navikli. Međutim, ma koliko se ljudima činilo da su se na stes adaptirali, da ih to ne dotiče, realnost je drugačija. Veliki broj psihosomatskih tegoba je pokazatelj da stres ipak ostavlja značajne posledice, tim pre ukoliko osoba ne ume da se na efikasan način nosi sa njim. Naravno, kao što utiče na druge aspekte psihofizičkog zdravlja, tako se stres manifestuje i na seksualno funkcionisanje.
Tretman erektilne disfunkcije
Kao što je na početku rečeno, prvi korak u lečenju ED je pregled od stane lekara odgovarajuće specijalnosti, kako bi se otklonila sumnja na organski uzrok tegoba. Ukoliko nema fizičkih uzroka ED, potrebno je da muškarac potražiti pomoć psihologa- psihoterapeuta. U zavisnosti od psihološkog uzroka koji je u osnovi ED, psihoterapijski tretman se prilagođava osobi. Terapija izbora za seksualne disfunkcije je kognitivno bihejvioralna psihoterapija (CBT i REBT).