Smernice za nošenje sa distresom nastalim kao posledica masovnog nasilja - Psihološko savetovalište „Mozaik“
16082
post-template-default,single,single-post,postid-16082,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode-wpml-enabled,wpb-js-composer js-comp-ver-8.0.1,vc_responsive
 

Smernice za nošenje sa distresom nastalim kao posledica masovnog nasilja

Smernice za nošenje sa distresom nastalim kao posledica masovnog nasilja

Američka psihološka asocijacija – APA

Smernice za nošenje sa distresom nastalim kao posledica masovnog nasilja

(prevod Marko Tomašević)

Izvesno je da će vam biti teško da razumete kako je moguće da se ovakav vid masovnog nasilja dogodio u vašoj zajednici i zašto se uopšte tako strašne stvari dešavaju. Verovatno ni jedan odgovor zašto je do ovoga došlo nije i neće biti dovoljno dobar. Ono što se dešava kao posledica ovakvih događaja jeste da doživljavamo ceo spektar emocija i stanja poput šoka, utrnutosti, pojačane brige i straha, besa, žalovanja, tuge i slično. Javlja se i doživljaj da je svet opasnije i nestabilnije mesto nego što smo prethodno mislili. Potrebno je da prođe izvesno vreme kako bi se naše emocije i naše poimanje okruženja u kom živimo vratile u ravnotežu. Ono što se pokazalo korisnim i važnim u ovakvim trenucima je podrška prijatelja i porodice.

Pored podrške koja dolazi od porodice i prijatelja, ono što mi možemo za sebe da uradimo jeste da podržimo, ojačamo i očuvamo svoju rezilijentnost kako bismo na što bezbolniji način prošli kroz ovako težak period. Sledeće smernice mogu da pomognu u tome:

  1. Pričajte o tome kako ste: tražite podršku od onih kojima je stalo do vas i koji žele da saslušaju vaše brige. Dobijanje podrške daje nam osećaj utehe i sigurnosti. Takođe, daje vam priliku da vidite da niste jedini koji dele iste te nedoumice, brige, emocije i načine nošenja sa traumatskim događajima.
  2. Težite ka uravnoteženom pogledu na svet: Kada se nešto ovako zastrašujuće dogodi često postajemo pesimistični i imamo negativan pogled da svet u kom živimo i naše okruženje. Tada je važno težiti uravnoteženom pogledu na svet tako što ćete se podsetiti na ljude, događaje i stvari koje su vam važne, koje daju smisao vašem životu i koji vas ohrabruju, a ako je moguće okružite se takvim ljudima i uključite u takve aktivnosti (ukoliko se osećate spremnim). Težnja ka uravnoteženom pogledu na svet jača zdravu perspektivu i zdrav pogled na budućnost i svet oko sebe.
  3. Ograničite izvore informacije, isključite se sa vesti: Iako nam je svima važno da ostanemo u toku sa informacijama, izloženost vestima i sadržajima na internetu može biti dodatno uznemirujuće. Tada je korisno da se ograničite na jedan izvor informacija kom verujete i smanjite vreme koje provodite na društvenim mrežama i internetu generalno. Takođe, korisno je organizovati sebi vreme kada ćete se fokusirati na neku prijatnu aktivnost i kada se nećete baviti ničim vezano za prethodne događaje.
  4. Uvažite vaša osećanja: Važno je da imate na umu da je u redu da imate ceo repertoar različitih osećanja u vezi sa proteklim događajima. Čak možete imati i fizičke simptome poput izmorenosti, fizičkih bolova i slično.
  5. Odvojite vreme za brigu o sebi: Korisno je da praktikujete zdrave aktivnosti koje inače upražnjavate kao vid brige o sebi. Ako ih do sada niste imali u svom repertoaru sada je pravi trenutak da ih osmislite i upražnjavate. To ne moraju biti nikakve zahtevne aktivnosti, već neke koje čine da se osećate kao da brinete o sebi na način na koji biste i sami brinuli o drugima do kojih vam je stalo ili način na koji biste voleli da neko brine o vama. Alkohol i droge treba izbegavati, kao i nezdravu hranu, jer ove loše navike mogu da intenziviraju fizičku i emocionalnu bol. Važno je da se odmarate koliko vam prilike dozvoljavaju zato što snažne emocije zahtevaju velike količine energije i iscrpljuju. Ukoliko možete, dobro je da u svoju dnevnu rutinu uvrstite i vežbanje, onoliko koliko nam prija. Korisno je i da ustanovite neke rutine poput redovnih zdravih obroka, vremena za vežbu, vremena za porodicu, vremena za odmor i opuštanje, i slično.
  6. Pomozite drugima: Ukoliko postoje resursi u zajednici, a smatrate da ste emocionalno i fizički spremni kao i da imate kapaciteta da uložite energiju i vreme, pomozite drugima da se nose sa ovako teškim događajima. Pomaganje drugima nam često daje osećaj korisnosti, efikasnosti i smisla.
  7. Ako ste izgubili nekoga u ovim strašnim događajima imajte na umu da je tugovanje dug proces. Dajte sebi dovoljno vremena i prostora da primetite kako se osećate i iskusite ta osećanja. Nekim ljudima je lakše da ostanu kod kuće dok je drugima lakše da se što pre vrate na posao i u svakodnevne rutine. Ne postoji pravi recept za tugovanje. Nošenje sa traumom je takođe dug i zahtevan proces. Na tom putu postoji puno uspona i padova. Neretko se javlja i “krivica preživelog” – osećaj krivice zato što smo mi uspeli da izbegnemo tragediju a drugi nisu.

 

Oporavak od ovakvih tragičnih događaja može delovati teško zamisliv. Iako tako deluje, iskustva pokazuju da je oporavak moguć. Nekima će ovi saveti pomoći da se lakše nose sa tragedijom. Neki će se pak osećati zaglavljeno i biće im potrebna dodatna podrška. U tim slučajevima bilo bi dobro obratiti se za profesionalnu pomoć.

Ocenite članak
[Total: 3 Average: 5]