Donošenje odluke

 Irina Radanović

dipl.psiholog- psihoterapeut

Donošenje odluke se definiše kao proces tokom kojeg osoba bira između dve ili više alternative. Istraživanja su pokazala da svakodnevno donosimo više stotina, čak hiljada odluka, ali s obzirom da većina dnevnih odluka nema posledice od dugoročnog značaja, mi im ne dajemo na važnosti. Da li ćemo ustati čim sat zazvoni ili pomeriti alarm za 10 minuta, šta ćemo obući, doručkovati, kojim putem otići do škole ili posla, poneti kišobran ili ne, da li ćemo završiti radne zadatke ili ih odložiti za kasnije, hoćemo li čitati knjigu, gledati film ili izaći, rano leći ili ostati duže budni… samo su neke od odluka koje su deo naše svakodnevice, a mi im ne dajemo na značaju, jer su podrazumevajuće u svakodnevnom životu i nemaju dugoročne posledice od značaja. Samim tim, proces donošenja odluka, u tom kontekstu svakodnevice, je najčešće jednostavan.

Međutim, kada su u pitanju životne situacije i događaji koje procenjujemo kao značajne, kratkoročno ili na duže staze, proces odlučivanja može biti vrlo složen i mogu se javiti različite prepreke prilikom odlučivanja. Na primer, izbor mesta stanovanja, zanimanja ili partnera spada u životne događanje koje većina ljudi procenjuje kao veoma značajne i stoga i sam proces odlučivanja doživljava kao komplikovan i stresan. Naravno i druge personalne odluke, bilo da su partnerske, porodične, prijateljske, finansijske ili poslovne prirode, ili one koje se tiču organizovanja slobodnog vremena, osoba može da definiše kao složene ili stresne ukoliko je u njihov ishod visoko investirana.

donosenje-odluke

Faktori koji utiču na proces donošenja odluka

Na sam proces odlučivanja utiče više faktora, a jedan od najvažnijih je pomenuti stepen važnosti predmeta odlučivanja. Ukoliko osoba pridaje ishodu odlučivanja veći značaj, više će vremena posvetiti donošenju odluke, biće obazrivija, analitičnija… Na proces odlučivanja utiču zatim i osobine ličnosti individue, njen kognitivni stil, stavovi, vrednosti, životni ciljevi, njeno emocionalno stanje, prethodna iskustva, trenutna životna pozicija, okolnosti i drugi faktori.

Faze u procesu odlučivanja

Proces donošenja odluke podrazumeva više faza.

Na prvom mestu je prepoznavanje potrebe za donošenjem odluke tj. identifikovanje   izazova ili problema sa kojima se osoba susreće. Potrebno je analizirati postavljeni izazov ili problem, što između ostalog uključuje i definisanje ciljeva koji se žele postići odnosno realizovati.

Nakon toga sledi faza prikupljanja informacija. Tokom ove faze osoba koristi različite izvore, u zavisnosti od definisanih ciljeva, kako bi došla do informacija koje su od značaja za odluku koju želi da donese. Nekada je dovoljno da se u većoj meri orijentiše na samoanalizu i time će već doći do odluke, a ponekad je potrebno da se posluži spoljašnjim resursima, knjigama, internetom, savetima drugih ljudi itd. da bi sakupila dovoljno relevantih informacija.

Sledeći korak je definisanje alternativa. Već tokom faze prikupljanja informacija određene mogućnosti će doći do izražaja. Međutim, korisno je dodatno se angažovati kako bi se što više potencijalnih poželjnih alternativa identifikovalo.

U narednoj fazi, evaluacija alteranativa, se svaka mogućnost procenjuje, analiziraju se njene pozitivne i negativne strane, razmatra se do kakvog bi ishoda potencijalna alternativa dovela, da li je ona u skladu sa postavljenim ciljem i potom se bira opcija koja je najpoželjnija.

Kada se individua odluči za određenu alternativu (izbor najpoželjnije opcije) sledi njeno sprovođenje u delo tj. realizovanje odluke. Na samom kraju dolazi se do evaluacije efekata odluke, tj. procenjuju se posledice do kojih je dovela izabrana opcija. Ukoliko su one zadovoljavajuće, osoba ostaje pri svom izboru, a ako je ono što je usledilo nezadovoljavajuće, individua se može ponovo angažovati u cilju donošenja drugačije odluke, one koja bi bila optimalnija.

Psihološke prepreke u procesu odlučivanja

Bilo da su u pitanju odluke koje su od manjeg značaja za individuu ili one kojima pridaje veliku važnost, proces odlučivanja mogu ometati psihološke blokade različitog tipa. Najučestalije emocionalne prepreke pri donošenju odluka, tj. one zbog koji se osobe najčešće obraćaju psihoterapeutima za pomoć, su osećanje straha povodom donošenja pogrešne odluke i depresivno raspoloženje.

Ocenite članak
[Total: 10 Average: 4.6]