Nasilje u porodici

(Autorski tekst Milorada Nedeljkovića objavljen u časopisu Pharmamedica)

Nasilje u porodici predstavlja poseban oblik nasilja kojim se krše prava na život, slobodu, fizički, psihički i seksualni integritet, bezbednost i ljudsko dostojanstvo člana porodice. Ono se može dogoditi svima, bez obzira na obrazovanje, godine starosti, pol ili bilo koju drugu karakteristiku. Porodično nasilje se odvija kroz različite vidove psihičkog, fizičkog, seksualnog i materijalno-ekonomskog zlostavljanja. Iako precizni podaci o obimu nasilja u porodici nedostaju, budući da se većina nasilnih činova odvija unutar četiri zida i najčešće ostaje prećutkivana (zbog stida, straha, osećaja krivice ili nedostatka informacija o adekvatnim službama pomoći), mnogobrojna istraživanja pokazuju da je nasilje u porodici veoma rasprostranjeno, da ima ozbiljne posledice kao i da su njegove žrtve daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci.

Nasilje u porodici

Prema podacima Viktimološkog društva Srbije prikupljenim 2001. godine, svaka druga žena u Srbiji je pretrpela neki vid psihičkog, a svaka treća fizičkog nasilja. Među oblicima fizičkog zlostavljanja najčešći su šamaranje i prebijanje, a skoro 30 odsto žena koje su prijavile nasilje kažu da žive pod pretnjom nanošenja telesnih povreda, ubistva dece ili svih članova porodice. Najnoviji podaci o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja u porodici Viktimološkog društva Srbije, sprovedenog 2009. godine na teritoriji Vojvodine pokazuju da je od ukupnog broja ispitanica 56% preživelo neki oblik nasilja u porodici nakon punoletstva. Svaka druga žena (49%) bila je izložena psihičkom nasilju, 34% žena bilo je izloženo fizičkom nasilju, 27% pretnjama fizičkim nasiljem, 19% proganjanju (najčešće od strane sadašnjeg ili bivšeg supružnika, odnosno partnera), dok je 9% ispitanica je reklo da su doživele seksualno nasilje.

Nasilje u porodici ima tri osnovne faze: podizanje tenzije, akutno zlostavljanje i ponovo uspostavljanje veze. Tokom „prve faze“ nasilnik akumulira bes koji može biti uzrokovan osećanjem nezadovoljstva zbog njegovog viđenja situacije u kući, nezaposlenosti, konzumiranjem alkohola i drugih sličnih okolnosti. U fazi akutnog zlostavljanja, bes nasilnika kulminira kroz otvoreno maltretiranje, fizičke nasrtaje, premlaćivanje, uništavanje stvari po kući i slično. U poslednjoj fazi ciklusa, tokom ponovnog uspostavljanja veze nasilnik po svaku cenu nastoji da pridobije žrtvu putem emocionalne manipulacije, često ubeđujući da je ona u velikoj meri kriva za nasilje koje se dogodilo.

Nasilnici mogu da budu svi. Obično se opisuju kao brutalni ljudi, lišeni emocija. Situacija je u većini slučajeva sasvim drugačija. Nasilnici često ne izgledaju ni poremećeno ni nasilno. To su ljudi koji najčešće za svoje žrtve biraju samo slabije od sebe, gde žrtva obično nema nikakvu mogućnost otpora. Nasilnik je, često, ,, simpatična” osoba, veoma prihvaćena u društvu, duhovita i vesela. Na određeni način, ovi ljudi žive dvostruki život. Jedno lice pokazuju unutar svoje porodice, a drugo prijateljima i poznanicima.

Nasilnik obično vrši nasilje promišljeno ( kada nema nikoga kod kuće ili kada je dete u svojoj sobi, on  čupa za kosu, udara u stomak, zavrće ruku…) i manipulativno (donosi  cveće, govori pred rodbinom da je sjajna domaćica, vodi je na večere, moli za oproštaj, prikazuje sebe kao dobrog …).

Nažalost, žrtve često  godinama trpe, pre nego  što se usude da nekom priznaju svoje probleme, ako do toga uopšte i dođe. Razlog je taj što ih društvo najčešće odmah osudi da su ,,same krive” što im se to dogodilo ili što se toliko dugo događa. Takođe, mnoge žene odluče i da ostanu sa nasilnikom jer nemaju podršku primarne porodice( ne primaju ih nazad,majke im pričaju“ ja sam trpela pa možeš i ti“ i slično).

Nasilje u porodici ostavlja brojne posledice, kako kod onih koji su mu neposredno izloženi tako i onih koji su posmatrači, na psihičko i fizičko zdravlje. Većinom smo svesni  fizičkih povreda kako onih lako izlečivih tako i onih koje mogu imati dugoročne posledice. Međutim, psihičke posledice mogu biti teže i dugotrajnije od fizičkih povreda. Najčešće psihičke posledice kod žrtve su: napetost, nemir, osećaj straha (za sebe, svoj život, život dragih osoba), osećaj stida, osećaj krivice, gubitak samopouzdanja, nedostatak tolerancije i strpljenja, problem sa koncentracijom, depresija, suicidalne misli i dr. Važno je naglasiti i kako nema ispravnog ili pogrešnog načina reagovanja na nasilje. Svaka osoba reaguje na nasilje na svoj karakterističan način i kako god se osećala, ima pravo na to, to je za nju ispravno i normalno.

Nasilje u porodici je, kao i svaki drugi oblik nasilja, ozbiljan problem u društvu pred kojim niko od nas ne bi trebao da zatvara oči. Svako ima pravo da odrasta u porodici u kojoj nema pretnji, fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja!

Ocenite članak
[Total: 69 Average: 3.8]