Tajne u porodici

Napisao Milorad Nedeljković, individualni i porodični psihoterapeut

objavljeno u časopisu Pharmamedica

Nema mnogo porodica koje mogu iskreno reći da nisu imale tajni. Bilo da se radi o nečemu što pojedini članovi kriju od ostalih članova porodice,  ili o tajnama koje se čuvaju od ljudi van porodice. Iako su tajne svuda oko nas i u nama broj tajni koje čuvaju različite vrste porodica nije sistematski istraživan, pa je samim tim i nepoznat.  Nepoznato je i koliko često se porodične tajne razotkriju. Ono što je poznato da su tajne prisutne u najintimnijim poljima ličnog i porodičnog života, kao što su: rođenje, usvajanje, roditeljstvo, neplodnost, abortus, neverstvo, razvod, seksualna orijentacija i seksualnost, nasilje, zavisnost,  suicid, fizičke i mentalne bolesti, itd.

porodicne-tajne

Porodične tajne su univerzalne. One su važne jer su među najmoćnijim vezivnim mehanizmima unutar porodice. Iznad svega, one najčešće postoje da bi  ,,zaštitile” nekoga od određenih činjenica. Postoji strah da njihovo otkriće kod osobe može prouzrokovati neke ,, povrede” ili opštu krizu. Takve tajne se mogu odnositi na prošle i sadašnje događaje. One mogu biti podržavajuće, protektivne, manipulativne i izbegavajuće.

Podržavajuće tajne najčešće kriju slabosti, greške, razočarenja ili fizičke bolesti određenog člana porodice. Na primer, epilepsija jednog od člana porodice se krije od suseda zato što se porodica plaši da će oni odbaciti bolesnog člana ili kada cela porodica odluči da niko nikada ne sme da sazna da je sin hapšen.

Protektivne tajne su one koje se čuvaju od jednog ili više članova porodice zato što ostali procenjuju da je to najbolje. Godinama mnogi roditelji usvojene dece kriju od dece da su usvojena. Ovi roditelji veruju da će njihova deca rasti srećnija i sigurnija ukoliko smatraju da su njihovi roditelji po usvajanju i biološki roditelji.

Svrha manipulativnih tajni je da  se sakrivanjem stvari od nekih članova porodice ili drugih koji nisu članovi porodice ostvari ,,lična korist”. Adolescentkinja koja  krije očev alkoholizam od drugarica, može time da štiti sebe od podmeha i odbacivanja. Isto tako, sestra može da  krije  da njen brat koristi drogu da bi mogla da nastavi da ide na žurke sa njim, a ne zato što posebno želi njega da zaštiti od gneva roditelja.

Izbegavajuće tajne su one čija je namera da pomogne pojedinim članovima porodice ili celoj porodici da izbegne suočavanje sa teškim,  uznemirujućim saznanjem. Izbegavajuća tajna koja je naročito teška za dete je roditelj u zatvoru. Mlađoj deci se često ne govori da im je otac u zatvoru, zbog straha da će decu to zastrašiti. Kaže im se da im tata radi u drugoj državi. Kada porastu dovoljno da budu svesni  šta se dešava, većini dece se da neka vrsta instrukcije o čuvanju tajne, bilo da se ,,dogovori” porodična laž ili da se pitanje ignoriše.

Tajne imaju višestruku funkciju. One daju porodicama zajednički indentitet, čine da se razvije osećaj jedinstvenosti porodice, održavaju i štite odnose. Mnoge tajne pomažu da se uspostave važne generacijske granice. Roditelji uglavnom imaju mnogo toga da kriju pred decom: plate, ušteđevine,  prethodne ljubavne veze i problemi sa zakonom su samo neki od primera. Čuvanjem ovih tajni od dece pomaže da se uspostave važne granice između dve generacije. Generacija koja se stara ne traži od generacije o kojoj se stara da ponese teret njihovih briga. Neke tajne pomažu članovima porodice da osete bliskost, a samim tim  i emocionalno ojačavaju celu porodicu. Ukoliko otac i dete tajno štede novac za skupi i željeni poklon ženi, porodične veze će nesumljivo biti ojačane.

Nasuprot  tome, tajne koje dele porodicu i stvaraju  tenziju imaju suprotne efekte. To su najčešće tajne između roditelja i dece. Tajna obično vezuje dete za jednog roditelja, a protiv drugog. Na primer, ćerka koja sa majkom deli osećanje neprijatnosti i postiđenosti zbog očeve nevernosti, čuva ,,razjedinjujuću’’ tajnu. Ovakva tajna  stavlja dete u ulogu ,,pseudoodraslog” i udružuje  majku i ćerku protiv oca. Takođe, tajne koje otkrivaju slabosti u karakteru ili na drugi način ismevaju člana porodice kao i tamo gde postoji puno pritiska u porodici da se tajna otkrije mogu biti veoma štetne za porodicu. One mogu da spreče intimnost, blokiraju komunikaciju, ozbiljno oslabe porodičnu sposobnost za rešavanje problema, itd.

Kao psihoterapeut, često čujem tajne koje nikada ranije nisu bile izrečene od klijenata koji žele da prekinu zavet ćutanja ili koji više ne mogu da podnesu laži.  Terapija je sigurno mesto gde može da se raspravlja i preispituje osećaj stida koji je često snažan motiv za čuvanje tajne. Najveća pomoć terapeuta, vodeći  računa o poverljivosti i neutralnosti,  je upravo  da pomogne klijentu da odluči kada je najpovoljniji  trenutak za otkrivanje tajne, i na koji način ona može biti saopštena  a da se zabuna, ljutnja i povređenost minimiziraju. Nekada to može biti za mesec  dana, a nekada za više od godinu dana.  Tajna otkrivena u pravo vreme, na adekvatan način, kada su stvoreni sistemi podrške za njeno prihvatanje, porodici najčešće donosi ozdravljenje, a sigurno označava zdravije i funkcionalnije odnose među članovima porodice.

Ocenite članak
[Total: 6 Average: 4.3]