[:sr]Zdrave i nezdrave emocije[:]

22 јун [:sr]Zdrave i nezdrave emocije[:]

[:sr]

Zdrave i nezdrave emocije

 Irina Radanović

dipl.psiholog- psihoterapeut

 Tokom prvog susreta sa psihoterapeutom klijent, između ostalog, govori o tome šta je to što ga je podstaklo da se obrati za pomoć i šta je ono što bi psihoterapijom želeo da postigne. Često se dešava da pričajući o svojim emocionalnim problemima koji su se javili povodom određenih negativnih aktivirajućih događaja u životu, izjavi da bi mu cilj bio da ga to „ne dotiče“, da ga „bude baš briga“, da želi da bude ravnodušan… Međutim, to nije adekvatno očekivanje od terapije i realan cilj terapijskog pocesa.

Osnovna postavka Racionalno emotivno bihejvioralne psihoterapije (REBT) je da je emocionalno stanje i ponašanje individue posledica toga kako ona tumači određeni događaj, tj. da se konsekvence u vidu emocija, ponašanja i pratećih fizioloških reakcija zasnivaju na uverenjema koje osoba ima o sebi, drugima i svetu oko sebe. Dakle, kakav god aktivirajući događaj bio u pitanju, emocionalno stanje individue će zavisiti od toga kako ona misli o tom događaju. Ukoliko se događa nešto što osoba procenjuje kao pozitivno u kontekstu svojih životnih ciljeva i vrednosti, onda govorimo o pozitivnom životnom događaju (npr. diplomiranje, napredovanje na poslu, zasnivanje željene partnerske veze…) i pozitivnim emocijama koje se javljaju povodom tog događaja (radost, zadovoljstvo, euforija…). S druge strane, ukoliko individua procenjuje da su dešavanja ometajuća u odnosu na njena očekivanja, želje, vrednosti, ciljeve reč je o negativnim životnim događajima (loše postignuće na fakultetu, konflikt sa prijateljem, raskid partnerske veze, otkaz, gubitak bliske osobe…) povodom kojih osoba ima negativna osećanja (tuga, razočaranje, bes, nezadovoljstvo, osećanje krivice…). Stoga, u kontekstu svega do sad navedenog, možemo zaključiti da je javljanje negativnih osećanja kada se osoba suočava sa negativnim životnim događajima prirodno, odnosno ne bi bilo zdravo da je ravnodušna prema onome što procenjuje kao negativno po sebe i svoj život.

Međutim, pomenuta razlika između pozitivnih i negativnih osećanja nije jedina koja je važna kad govorimo o emocionalnom reagovanju i psihoterapiji.  U okviru teorijskih postavki REBT-a pravi se razlika između tzv. zdravih (samopomažućih, samounapređujućih) i nezdravih (samoosujećujućih) emocija. Kako negativne, tako i pozitivne emocije mogu biti zdrave i nezdrave (primeri zdravih su radost, zadovoljstvo… a nezdravih euforija, osećaj moći, ushićenosti…). Zdrave emocije su one koje se zasnivaju na racionalnim uverenjima o aktivirajućim događajima, dok nezdrave počivaju na iracionalnim uverenjima. Sem što su zdrave emocije one koje pomažu osobi da na funkcionalan način reaguje povodom aktivirajućeg događaja, one se od nezdravih razlikuju i po intezitetu i kvalitetu. Nezdrave emocije su jačeg inteziteta, značajno ometaju osobu u funkcionisanju i sprečavaju je da se ponaša u smeru ostvarenja vlastitih ciljeva. S druge strane, zdrave emocije, čak i kad su negativne, su pomažuće tj. omogućavaju osobi da se na što efikasniji način izbori sa negativnim aktivirajućim događajem i potpomažu joj da ostvari ciljeve koji su joj važni. Primeri nezdravih negativnih emocija su bes, osećanje krivice, depresivnost, povređenost, anksioznost… Svaka nezdrava emocionalna reakcija ima svoju alterantivu u vidu zdrave emocije. Kao zdrave negativne emocije navode se nezadovoljstvo, kajanje, tuga, razočaranost, žaljenje, obazrivost…

Važno je pomenuti da su prema teoriji REBT-a ljudi imaju i biološku tendenciju da reaguju nezdravim emocijama, upravo iz razloga jer su skloni da razmišljaju na iracionalan (nekoristan, nerealan i nelogičan) način, a da je cilj psihoterapije da se iracionalna uverenja koja su po osobu disfunkcionalna jer je uvode u nezdrave emocije i ometaju ostvarivanje ciljeva koji su joj važni, zamene za racionalna koja će za posledicu imati zdrave emocije i funkcionalno ponašanje.

Nezdrave negativne emocije i njihove zdrave negativne alternative.

[:]