Emocije i ranjivost u doba Korone

26 мар Emocije i ranjivost u doba Korone

Emocije i ranjivost u doba Korone

dr Tijana Mirović

U razgovorima sa vama čuli smo da najveći izazov predstavlja pitanje kako izaći na kraj sa sopstvenom ranjivošću, odnosno sa anksioznošću, tugom, besom, osećanjem bespomoćnosti i sl. Zbog toga ćemo se i mi baviti ovom temom, odnosno pitanjima kao što su:

• Kako osvestiti i prihvatiti sopstvenu ranjivost?
• Čega treba da se pazimo? Šta su nezdravi mehanizmi prevladavanja?
• Kako se na zdrav način nositi sa svim ovim?

Ova pitanja su vrlo kompleksa i o svakom od njih be se mogle pisati knjige, a ne jedan ovako mali tekst. Dakle, neka pojednostavljenja nam ne ginu. Na to vas unapred upozoravam. Takođe, izuzetno ne volim da pišem tekstove na temu „ovo radite ili ne radite“. Ipak, ovo su vanredne okolnosti i treba malo pojednostaviti i „lekarski prepisati stvari“… u tom smislu tako će biti strukturisan i ovaj tekst. Konkretna pitanja i konkretni odgovori… ništa više!

Pa da počnemo…

Kako osvestiti sopstvenu ranjivost?

• Za početak zastanite i odvojite neko vreme za sebe… Pet minuta, pet minuta ali vreme bez akcije, bez žurbe i bez stresa…vreme tokom koga ćete moći da sednete, „popijete kafu sa sobom“ i upitate se kako ste!
• Stvarno se upitajte kako ste! Neka od pitanja koja možete sebi da postavite su: Kako se osećam?, Šta mi prija, a šta mi smeta u ovom trenutku / ovih dana? Šta me čini uplašenom / nervoznom? Šta me umiruje? Šta mi nedostaje? Kako se osećam / ponašam sa ljudima u svojoj okolini?
• Zapitajte se i kako vam je u telu? Postoji li negde neka tenzija? Šta mi prija ili me opušta na telesnom planu? Spavam li dovoljno? Jedem li dovoljno ili previše?
• Zapitajte se šta vam je potrebno? Da li su vam bazične potrebe zadovoljene** i ako nisu kako biste mogli da ih zadovoljite sad i u ovim okolnostima. Šta možete SADA (baš u ovom trenutku) da uradite da pomognete sebi da se osetite malo bolje / da date sebi ono što nedostaje?
• Zapitajte se da li mislite / radite nešto čime sebi otežavate ovu situaciju? Ako radite, postavite sebi granice. Ne radite to više. Neka vam pitanje da li nešto radi / pomaže / prija bude kriterijum za odluku da li ćete to nastaviti da radite ili ne.

** Za spisak bazičnih potreba i predlog nekih tehnika koje mogu da zadovolje bazične potrebe i u doba pandemije pogledajte tekst https://savetovalistemozaik.com/sr/bazicne-potrebe-u-doba-korone/

Čega treba da se pazimo? Šta su nezdravi mehanizmi prevladavanja?

• Izbegavanje / Isključivanje – Beg (u shema terapiji bismo rekli ulazak u mod Distanciranog zaštitnika). Kada pribegnemo ovom mehanizmu onda negiramo ili minimiziramo opasnosti, nastavljamo dalje kao da se ništa ne dešava, ignorišemo sve što može da nas uznemiri i sl. Iako deluje da nam negiranje opasnosti i aktuelnih frustracija olakšava život i da nas štiti od toga da osećamo „teške emocije“, istina je da su one samo potisnute, da se tako neobrađene gomilaju i samo čekaju priliku da izlete napolje. Po pravilu to bude u nezgodnim prilikama i na vrlo nezgodan način. Da ne kažemo da potiskivanje emocija utiče i na fizičko zdravlje. Takođe, negiranje opasnosti onemogućava nas da se pripremimo i na adekvatan način nosimo sa njom. Time su i naše šanse za opstanak bitno snižene, drugi time bivaju ugroženi i tako dalje i tako dalje.

Posebna varijanta izbegavanje je povlačenje od ljudi. Iako je potpuno u redu da se s vremena na vreme isključimo i osamimo, podrška i razmena sa dugima dosta znači. U biološkom smislu, okretanje drugima („čoporu“) često nam je i prva i dovoljna linija zaštite i umirenja. Preteramo osamljivanje kreira osećaj usamljenost i izolovanosti koji predstavlja jedan od najvećih stresora. Mi jesmo u takozvanoj socijalnoj izolaciji, ali to ne podrazumeva da moramo da budemo u kompletnoj izolaciji.

Još jedan vid izbegavanje je „anesteziranje sebe“ kroz preteranu upotrebu alkohola, hrane, cigareta, lekova, kao i kroz razne aktivnosti koje lako pređu u nešto što nazivamo „nehemijske zavisnosti“ (kockanje, preterano igranje igrica, preterana masturbacija i sl.).  Iako kratkoročno anesteziraju, lako prerastaju u autodestruktivnost i problem sam po sebi, a emocije bivaju „gurnute pod tepih“.

• Preterana i nefunkcionalna borba (u shema terapiji bismo rekli ulazak u Nadkompenzaciju). Ovde ne mislimo na zdrav način borbe sa ranjivošću, bespomoćnošću, strahom i sličnim tegobama već na beg od toga kroz preteranu kontrolu (čitanje 1000 članaka, opsesivno razmišljanje o tome i sl.), agresivnost i sebičnost, buntovništvo, zatrpavanje aktivnostima i obavezama i sl. Iako ove strategije u nekom manjem stepenu mogu da budu korisne, kada su preterane one dodatno troše organizam i sve naše resurse. Telo funkcioniše po principu stalnog stresa, a naše ponašanje često biva impulsivno i vođeno mehanizmima za preživljavanje, a ne razumom. Zbog toga često uradimo ono što zapravo ne želimo, a kada osvestimo šta smo i kako uradili imamo ne samo osećaj krivice već i niz dodatnih problema.

Poseban problem predstavlja i „okidanje“ našeg Unutrašnjeg kritičara / Progonioca. Kada je situacija ozbiljna i važna lako skliznemo u razne zahteve prema sebi i razna „moranja“, a ukoliko ne uspemo da zadovoljimo sve te previsoke i u suštini nerazumne zahteve počinjemo da se kinjimo i maltretiramo. Neretko onda izgovaramo stvari tipa „morao sam bolje da se organizujem, morao sam bolje da predvidim stvari, koji sam ja kreten kada ne mogu da osiguram da mi ne trpi posao i sl.“. Jasno je da sve ovo samo dodatno pogoršava stvari. Em se kinjimo i dodatno crpimo, em ne rešavamo inicijalni problem oko koga se i kinjimo. U svako, a posebno u ovo vreme veoma  je važno da razvijamo saosećajnost prema sebi i drugim. Svi smo u ovakvoj situaciji prvi put i normalno je da ne umemo baš najbolje da se snađemo. Normalno je da je izazova puno, ali zato jeste važno i da se svako malo podsetimo da je ok da nešto ne može, da je ok da pustimo i da stvarno ništa ne mora.

• Zaleđenost (u shema terapiji bismo rekli Predaja). Ovo znači da se predamo osećanju bespomoćnosti, prepuštajući sve sudbini, autoritetima i okolnostima. Zaboravimo da nad mnogo toga imamo kontrolu i da je i u ovim situacijama ok pobuniti se i reći bar poneko ne. Zaboravljamo i da imamo puno resursa za nošenje sa teškim situacija jer puno toga jesmo pregurali. Naravno, da na ovaj način ne samo da ništa ne rešavamo već ulazimo u ulogu žrtve i dodatno patimo usled osećanja podređenosti i nemoći.

Kako se na zdrav način nositi sa sopstvenim emocijama i ranjivošću?

• Prihvatiti je kao normalnu. Ovo nisu uobičajena i „normalna“ vremena, tako da ni naša reakcija ne može da bude takva. Ako je nekome sve ok i ništa ga oko svega ovoga ne uznemirava, to ne znači da je on jak i „sastavljen“, to samo znači da se „isključio“ i da se brani različitim mehanizma izbegavanja (vidite gore).
• Normalno je da osetimo strah / tugu / bes / nemoć, ali ne moramo dalje da ih hranimo! Dakle, zaustavljajte sebe kada normalan strah pređe u anksioznost, odnosno u preteranu i nefukcionalnu brigu, opsesivno bavljenje stvarima koje nemamo, okolnostima koje ne možemo da kontrolišemo i sl. Radite na prihvatanju neizvesnosti.
• Ispoljite emocije na zdrav način. Emocije same po sebi nisu problem. Prirodne su, one su pokazatelj da nam nešto smeta / fali, ako ih pustimo one samo dođu i prođu. Dakle, primetite ih i pustite ih da postoje. Proći će. Ono na šta treba da obratite pažnju je ponašanje koje iz njih ide. Možda ćete morati da ispoljite bes ili strah, ali gledajte da to bude na zdrav i kontrolisan način. Ako ste tužni isplačite se, požalite se nekome, dajte sebi prostor da tugujete, vidite šta vam nedostaje i probajte sebi da date bar deo toga. Ako ste besni nađite neki zdrav i ok način da ga ispoljite (napišite pismo koje nećete poslati, uradite neku intenzivnu fizičku aktivnost, boksujte u vazduh ili jastuk, iscepkajte papir na komade, bodite čačkalice u jabuku i sl.). Ako je bes usmeren ka drugoj osobi probajte da joj kažete kako se osećate na miran i asertivan način,
• Uradite nešto zabavno, za ono Srećno dete u vama. Smejte se i zabavite. To što su ovo ozbiljne teme i teška vremena ne znači da ne možemo da se smejemo i zabavljamo. Upravo suprotno! Baš sada nam to i treba! Za to kako možete da se zabavite i u izolaciji pogledajte sledeći link https://savetovalistemozaik.com/sr/aktivnosti-u-samoizolaciji/
• Ako se osećate uznemireno uradite nešto da se umirite. Vratite se na telo i pomozite mu da se smiri. Tu su veoma korisne: vežbe relaksacije i imaginacije (npr. zamišljanje mesta gde se osećate sigurno i srećno), vežbe disanja, vežbe uzemljenja. Više o ovim tehnikama možete da pronađete na: https://savetovalistemozaik.com/sr/press-i-tekstovi/
• Fokusirajte se na ono što možete da kontrolišete. Pandermija i mnogo stvari u vezi sa njom nisu pod našom kontrolom, ali kako se mi prema tome ophodimo jeste. Takođe, iako nad puno stvari nemamo kontrolu, nad dosta toga imamo.
• Osvestite, zapišite i koristite svoje resurse. Ovo nije prvi problem i prva teška situacija na koju ste naišli u životu. Kako ste do sada izlazili na kraj sa teškoćama? Šta su bile vaše jake strane? Šta su bili vaši resursi (koji ljudi, koje aktivnosti, mesta na koja možete da odete i u mašti i sl.).
• Pokušajte da nađete svrhu i smisao u svemu ovome. Možda je ovo prilika da zastanete, prođete kroz svoj život i vidite da li je sve onako kako biste želeli, treba li nešto da menjate, da li je ovo možda dobra prilika da vidite da i ne mora da se radi sve što inače radite, da li je ovo možda opomena da nećemo živeti večno i da treba da živimo više u skladu sa sopstvenim vrednostima, da treba da nađemo više vremena za sebe, porodicu, prijatelje i sl.
• Nastavite / počnite da radite ono što vam je važno. To što je situacija vanredna ne znači da smo mi promenili svoje vrednosti, želje i potrebe. Da, mnogo toga ne može, ali zaista mnogo toga može i tokom izolacije. Ako vam nedostaju ideje možete pogledati i ovaj link: https://savetovalistemozaik.com/sr/aktivnosti-u-samoizolaciji/
• Povežite se sa drugima. Tražite pomoć prijatelja ili stručnu pomoć ako osetite da vam je potrebna ili korisna. Psihološka podrška je dostupnija sada nego inače – ima je puno i besplatna je! Ne zaboravite da je veoma korisna i lepa strategija i da doprinesete zajednici i ponudite pomoć drugima.
• Održavajte nadu. I ovo će proći!

 

Pazite na sebe i budite dobro i zdravo!